Sasvim je sigurno da ste bar jednom ove nedelje zaigrale u predstavi „zaboravljeni ključevi“, „da li je pegla isključena“, „gde mi je novčanik“. Zašto stalno zaboravljamo i kako poboljšati pamćenje? Pitali smo stručnjake
Pre svega, najvažnija stvar: ovakvo zaboravljanje je sasvim normalno. Ma koliko vas to izluđivalo, ne brinite, niste na putu ka demenciji, niti je to prvi znak Alchajmerove bolesti. Pa, ipak, zaboravljanje svakodnevnih stvari ume da bude iritantno i zato smo tu da vam pokažemo kako da najlakše prevaziđete ovaj problem.
Zašto zaboravljamo svakodnevne stvari?
Čak 90 odsto ljudi redovno zaboravlja neke svakodnevne stvari: gde su ostavili ključeve od stana, od kola, telefon, novčanik… Ipak, prema istraživanju IPSOSA, ubedljivo se najčeše zaboravljaju ključevi i telefoni. Ovaj podatak ne iznenađuje, ali i dalje ostaje pitanje: zašto zaboravljamo ključeve ili telefon?
Psiholozi Megan Sumeracki i Althea Need Kaminske istraživale su fenomen ovog zaboravljanja. „Izvestan stepen zaborava je potpuno prirodan. Ovo omogućava mozgu da zapamti značajnije informacije“, njihov je zaključak.
Sećanje nije samo skup različitih trenutaka i podataka. Umesto toga, to je fleksibilno skladište u kojem se stvari stalno menjaju, kao na piši – briši tabli. Upravo zato je dobro što ne zakrčujemo prostor ovog skladišta nekim nebitnim informacijama. Kada zaboravite ključeve i telefon, vi ste ostavili prostor za mnogo značajnija sećanja.
Šta sve utiče na pamćenje i koncentraciju?
Pamćenje i koncentracija su složeni procesi koji zavise od brojnih faktora. Prvo, fizičko zdravlje igra ključnu ulogu; adekvatna ishrana, redovna fizička aktivnost i kvalitetan san značajno utiču na kognitivne funkcije. Nedostatak sna ili loša ishrana mogu oslabiti sposobnost fokusiranja i pamćenja informacija. Takođe, stres i anksioznost mogu otežati koncentraciju, dok tehnike opuštanja mogu poboljšati mentalnu jasnoću.
Emocionalno stanje takođe igra važnu ulogu; pozitivna osećanja mogu poboljšati sposobnost učenja i pamćenja, dok negativna osećanja mogu ometati kognitivne procese. Okruženje je još jedan faktor; mirna i organizovana sredina olakšava fokusiranje, dok buka i distrakcije mogu smanjiti produktivnost.
Dakle, savremeni način života nam uopšte ne pomaže da prestanemo da zaboravljamo stvari. Ali, da li se fokus i pamćenje ipak mogu popraviti?
Da li se pamćenje može poboljšati i kako?
Ako ste ipak umorni od stalnog traženja i zaboravljanja sitnica, vreme je da promenite neke važne životne navike i savladate tehnike pamćenja. One će vam ujedno pomoći da budete efikasniji na poslu ili da lakše naučite nešto novo.
L&Z preporuka
COGNIREX
- Poboljšava memoriju, fokus i pažnju.
- Pomaže kod oslabljenih kognitivnih funkcija.
- Poboljšava moždanu cirkulaciju i štiti mozak od hemijskih oštećenja.
- Pogodno za poboljšanje psihomotornih funkcija i pažnje kod osoba koje provode dugo vremena za računarom.
- Poboljšava kratkoročno i dugoročno pamćenje i probleme sa memorijom povezane sa starenjem.
Životne navike koje mogu poboljšati pamćenje:
Redovna fizička aktivnost povećava protok krvi u mozgu, što doprinosi boljoj funkciji kognitivnih procesa. Uključivanje aerobnih vežbi, poput trčanja ili plivanja, može biti posebno korisno.
Zdravija ishrana je takođe ključna; namirnice bogate antioksidansima, omega-3 masnim kiselinama i vitaminima, kao što su orašasti plodovi, riba, voće i povrće, podržavaju mentalno zdravlje. Suplementi mogu doprineti poboljšanju pamćenja i koncentracije, omega-3 masne kiseline, vitamin D, B-kompleks i ginkgo biloba često se ističu kao korisni.
Kvalitetan san je neophodan za konsolidaciju uspomena; odrasli bi trebali težiti ka 7 do 9 sati sna svake noći. Učenje tehnika opuštanja, poput meditacije ili joge, može smanjiti stres i poboljšati fokus. Mentalna stimulacija kroz čitanje, igranje društvenih igara ili rešavanje zagonetki takođe može značajno doprineti jačanju memorijskih sposobnosti.
Tehnike kako poboljšati pamćenje
Psiholozi su osmislili niz tehnika koje mogu da nam pomognu da poboljšamo svoje kognitivne sposobnosti.
1. PRAKSA PONAVLJANJA
Suština ove metode razvoja pamćenja je da svesno ponavljamo informacije koje želimo da zapamtimo nekoliko puta. Na primer, ako dođe novi kolega i želite da zapamtite njegovo ime, zovite ga punim imenom što je češće moguće.
2. DIJAGRAMSKA METODA
Naše pamćenje voli obrasce. Ovo je jedan od najefikasnijih načina za organizovanje novih informacija. Ako postoji obrazac, potrebno je mnogo manje truda da se prizove sećanje. Obrazac na koji povezujemo stvar koju želimo da zapamtimo može biti vizuelni ili slušni, poenta je da stvorimo stalno vezu u našoj memoriji.
