U savremenoj pop kulturi mentalna oboljenja sve češće zauzimaju centralno mesto u narativima filmova i serija. S jedne strane, to može biti koristan pomak – tabu teme se otvaraju, empatija raste, a publika se suočava s problemima koji su dugo bili gurani pod tepih. S druge strane, problem nastaje kada se ta ista mentalna stanja ne prikazuju realno, već kroz prizmu estetizacije, simbolike ili čak romantičnog idealizma. Kada se depresija predstavi kao egzistencijalna dubina, psihoza kao umetnička inspiracija, ili suicid kao dramatičan izlaz iz bola, gubi se ono što je ključno – istina o svakodnevnoj težini života s mentalnim oboljenjem.
Romantizacija mentalnih bolesti u pop kulturi: Šta nam poručuju filmovi i serije?
Mnogi filmski i televizijski projekti, iako često motivisani dobrim namerama, završavaju u opasnoj zoni – romantizacije, gde mentalni poremećaji postaju narativna sredstva za stvaranje tenzije, intrige ili lepote u tuzi. U nastavku, osvrćemo se na neke od najpoznatijih primera.
Silver Linings Playbook (2012)
Ovaj film prikazuje Pata, muškarca s bipolarnim poremećajem, koji pokušava da povrati kontrolu nad svojim životom nakon boravka u ustanovi. Film je pohvaljen zbog otvorenog pristupa mentalnim bolestima, ali istovremeno kritizovan jer koristi bolest kao pozadinu za romantičnu komediju. Naročito je problematično što se sugeriše da ljubav (konkretno veza s Tiffany, ženom koja takođe ima probleme s mentalnim zdravljem) može izlečiti stanje koje zahteva kontinuiranu terapiju i stručnu pomoć.
Girl, Interrupted (1999)
Film prati život Suzane, mlade žene koja se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi. Iako donosi snažnu žensku priču i pruža uvid u složene odnose među pacijentkinjama, prikaz nekih likova – naročito Lise, koju igra Angelina Jolie – često prelazi u stilizaciju ludila. Lisa postaje svojevrsna antiheroina, misteriozna i privlačna, što može romantizovati destruktivno ponašanje i stvoriti privid slobode u haosu.
A Beautiful Mind (2001)
Biografska drama o matematičaru Johnu Nashu, koji boluje od šizofrenije, prikazuje njegovu borbu s halucinacijama i deluzijama. Film je značajan jer donosi empatiju i ljudskost osobi s ozbiljnim poremećajem. Međutim, umetničke slobode u prikazu simptoma (npr. vizuelne halucinacije, koje nisu deo Nashove realne bolesti) čine da gledalac dobije stilizovanu, gotovo filmski lepu verziju realnosti, umesto bolne, često zbunjujuće istine.
It’s Kind of a Funny Story (2010)
Ova nežna komedija-dorama prikazuje depresivnog tinejdžera koji dobrovoljno ulazi u psihijatrijsku bolnicu. Film kombinuje humor i emocije, ali u pokušaju da bude optimističan, ponekad banalizuje dubinu depresije. Duhovit ton i romantična linija s drugim pacijentkinjama mogu ostaviti utisak da je boravak u ustanovi katarzično iskustvo – umesto izazovne terapijske realnosti.
Black Swan (2010)
Film o balerini Nini, čija se psihoza produbljuje pod pritiskom savršenstva, vizuelno je fascinantan, ali mentalnu bolest koristi kao alat za stvaranje horora i napetosti. Ninin gubitak veze s realnošću, halucinacije i paranoja predstavljeni su kroz umetničku estetiku koja graniči s glamuroznim ludilom, čime se potpuno zanemaruje težina bolesti i njen razarajući uticaj na svakodnevni život.
13 Reasons Why (2017–2020)
Serija koja je započela kao adaptacija romana o tinejdžerki koja izvrši samoubistvo, vrlo brzo je naišla na brojne kritike. Prikazivanje suicida, pogotovo u prvoj sezoni, bilo je eksplicitno i rizično – mnogi su stručnjaci upozorili da serija može imati copycat efekat, posebno kod mladih. Iako otvara važne teme kao što su depresija, vršnjačko nasilje i trauma, način na koji su predstavljeni često više doprinosi dramatizaciji nego edukaciji.
Euphoria (2019– )
Vizuelno upečatljiva i glumački snažna, ova serija predvođena Zendayom prikazuje mlade koji se bore sa zavisnostima, depresijom, anksioznošću i traumama. Međutim, njen stil – estetski prefinjeni kadrovi, osvetljenje, muzika i glamurozna scenografija – neretko čini da scena pada u trans estetike, čak i kad prikazuje krizu. Tako se i kod gledalaca može stvoriti osećaj privlačnosti haotičnog života, umesto opasnosti koje on sa sobom nosi.
Skins (2007–2013)
Britanska serija koja je definisala jednu generaciju, prikazuje tinejdžere koji se suočavaju s identitetom, zavisnostima, poremećajima u ishrani i depresijom. Iako ponekad sirova i realistična, serija često pada u zamku da prikaže slomljene likove kao estetski zanimljive, pune dubine upravo zbog svog bola, čime se tanka linija između saosećanja i romantizacije briše.
My Mad Fat Diary (2013–2015)
Serija prati Rae, tinejdžerku koja se bori s depresijom, poremećajem u ishrani i telesnom nesigurnošću. Iako iskrena, duhovita i empatična, serija ponekad koristi mentalne probleme kao dekorativni element u razvoju zapleta. Emocionalne oscilacije i impulsivna ponašanja neretko se romantično vežu za Raein karakter, stvarajući atmosferu da je različitost automatski i šarmantna.
Romantizacija mentalnih oboljenja u filmovima i serijama proizilazi iz težnje da se stvori narativna dubina, umetnička estetika i emocionalna rezonanca s publikom. Međutim, kada se stvarni problemi svedu na stil ili koristi u funkciji zapleta, publika može dobiti iskrivljenu sliku o tome šta znači živeti s depresijom, anksioznošću, šizofrenijom ili bilo kojim drugim poremećajem. Odgovornost nije samo na tvorcima sadržaja, već i na gledaocima – da nauče da prepoznaju razliku između iskrenog prikaza i umetničke interpretacije, između saosećanja i idealizacije. Jer mentalno zdravlje nije romantična priča – to je svakodnevna borba, često nevidljiva, ali duboko stvarna.
Foto: IMDb
