Privrženost je temelj svakog odnosa, a način na koji se emocionalno povezujemo s drugima često potiče iz ranog detinjstva. Stil privrženosti oblikuje se kroz prve interakcije sa roditeljima ili starateljima – kako su reagovali na naše potrebe, koliko su bili prisutni, dosledni i emocionalno dostupni. Ako su odgovori na dečje emocionalne potrebe bili nepredvidivi, nedosledni ili konfuzni, dete može razviti anksiozni stil privrženosti (poznat i kao anxious attachment). U odraslom dobu, ovakve osobe često imaju duboko ukorenjen osećaj nesigurnosti u ljubavnim odnosima. Pojavljuje se strah da će biti napušteni, da nisu dovoljno voljeni ili da će partner prestati da ih voli bez jasnog razloga. To stvara intenzivnu potrebu za stalnim dokazima ljubavi i pažnje, što može opteretiti i samu osobu, partnera i njihov odnos. Emocionalna nestabilnost, preosetljivost na signale odbacivanja i sklonost brzog vezivanja za druge samo su neki od izraza anksiozne privrženosti odnosno anksioznog vezivanja. Razumevanje korena ovog obrasca prvi je korak ka zdravijem i sigurnijem povezivanju sa sobom i sa drugima.
Kako se manifestuje anksiozni stil privrženosti?
Osobe sa anksioznim vezivanjem često deluju intenzivno emocionalno vezano za partnera. Osećaju snažnu potrebu za bliskošću, ali i stalnu zabrinutost da ta bliskost može nestati. To se može ispoljiti kroz preterano analiziranje poruka i ponašanja partnera, traženje uverenja da su voljene, strah od ignorisanja ili distanciranja i teškoće s poverenjem. Često imaju osećaj da su previše u odnosima i da ih partner ne voli dovoljno, čak i kada za to nema stvarnog povoda. Ako primetite da vaš partner često traži potvrdu vaše ljubavi, da teško podnosi razdvojenost, da burno reaguje na tišinu ili nesporazume, moguće je da ima anksiozni stil privrženosti. Možda vam šalje mnogo poruka u kratkom vremenskom periodu, želi stalni kontakt, izbegava konflikte iz straha da će biti ostavljen ili se brzo preplavi emocijama kada dođe do nesigurnosti u vezi. Ovo ne znači da osoba ne zna da voli – naprotiv, anksiozno privrženi ljudi često vole duboko i iskreno, ali ne umeju lako da se osećaju sigurno u ljubavi. Njihovo ponašanje je često pokušaj da sebi obezbede sigurnost koju nisu imali u ranijim emocionalnim vezama.
Kako se nositi sa anksioznim vezivanjem?
Prvi korak je razumevanje. Shvatanje da koren ovakvog ponašanja leži u prošlosti, a ne u partnerovoj nameri da vas kontroliše ili emocionalno iscrpi, pomaže da ne reagujete defanzivno. Ako ste vi osoba sa anksioznim stilom privrženosti, korisno je raditi na samopouzdanju, emocionalnoj regulaciji i postavljanju realnih očekivanja u vezi. Otvorena komunikacija je ključna – anksiozni partner treba da oseti da može da izrazi svoje emocije bez osuđivanja, ali i da nauči da to ne čini kroz pretnje, zahteve ili dramu. Postavljanje zdravih granica i učenje da se osećaj sigurnosti gradi iznutra, a ne samo kroz ponašanje partnera, važan je korak ka isceljenju. U mnogim slučajevima, rad sa terapeutom – individualno ili kroz partnersku terapiju – može značajno pomoći. Anksiozni stil privrženosti nije fiksna osobina; uz podršku i samorazumevanje, može se razviti u sigurniju, zdraviju emocionalnu povezanost.
Foto: Instagram @taylorraebaxter_1
