Da li ste se ikada zatekli kako skrolujete po telefonu dok gledate neki serijal i razgovarate s nekim istovremeno? Ili možda pokušavate da završite projekat na poslu dok ste na Zoom sastanku i odgovarate na poruku , a da ne pominjemo ručak koji jedete u hodu. Odrasli smo uz poruke da je multitasking veoma važan za to da budemo zapošljivi i produktivni. Ali da li je to zaista najbolji način?
Psiholozi tvrde da nije. Iako živimo u svetu u kojem se multitasking podstiče, a ponekad je i neophodan, fokusiranje na jednu stvar ima svoje prednosti, uključujući povećanu koncentraciju i smanjen stres. Zato, vreme je da u poznate monotasking, način organizacije koji je, jednostavno, dobar za vaš mozak i vaše mentalno zdravlje.
Šta je monotasking?
Mono znači jedan.Dakle, monotasking bukvalno znači raditi samo jednu stvar u isto vreme. Zvuči jednostavno, ali monotasking je više od samo precrtavanja stavki sa liste obaveza, radi se o vraćanju kontrole nad našom fragmentisanom pažnjom. On je naš prirodan način rada. I dok je monotasking ono što naš mozak preferira, multitasking je termin koji je osmišljen za računare, ne za ljude. Tih šezdesetih godina kada je izmišljen, termin je opisivao računare koji obavljaju više zadataka istovremeno, a onda je prerastao u kulturnu pojavu.
Zašto bi trebalo da praktikujete monotasking?
Obrađujemo ogroman broj informacija kroz školu, posao, društvene mreže, vesti i lični život. Multitasking medija, posebno, uobičajen je u svim starosnim grupama, ne samo kod dece i mladih odraslih. To može dovesti do kognitivnog preopterećenja, što može izazvati mentalnu maglu, lošiju memoriju i burnout. Iako stres izazvan multitaskingom još nije dovoljno istražen, 2023. godine sprovedeno je prvo sveobuhvatno istraživanje reakcija ljudskog tela na multitasking i prekide u radu u kontrolisanim uslovima. Rezultati sugerišu da se možemo donekle prilagoditi stresu višestrukih zadataka, ali ostaje hronični stres koji može imati štetne posledice. Stoga, logičan izbor je monotasking – način da olakšate stres mozgu. Ali, za nas odrasle u eri multitaskinga, lakše je reći nego uraditi. Tu veštinu moramo lagano graditi.
Kako praktikovati monotasking?
Svi smo rođeni kao odlični monotaskeri. Deca prirodno mogu biti prisutna i fokusirana na jednu stvar u isto vreme. Obnavljanje te sposobnosti može delovati čudno u početku, ali ako počnete sa običnim aktivnostima, biće vam lakše da se fokusirate na teže zadatke. Monotasking možete trenirati kroz osnovne aktivnosti poput čitanja, šetanja, slušanja, spavanja, jela, učenja, podučavanja, kreiranja i slično. Suština je fokusirati se na samo jednu stvar, što često znači odložiti telefon. Zato, stavite telefon na ne ometaj i isprobajte ove monotask aktivnosti:
Šetnja od 10–20 minuta: Ne slušajte muziku ni podkast, ne vodite psa, ne pravite fotografije. Samo osećajte svoje telo dok hodate, dišite i slušajte prirodne zvuke oko sebe. Možda će vam biti dosadno, i to je u redu, gradite monotasking mišiće.
Svesno jedenje: Pravite pauzu za obrok bez ikakvih distrakcija. Uživajte u hrani, žvaćite polako i osetite svaki ukus.
Posmatrajte jednu stvar: Posvetite 15 minuta posmatranju zalaska ili izlaska sunca, oblaka, stabla ili umetničkog dela. Prava posvećenost detaljima.
Aktivnosti poput slagalica, bojanki ili kućnih poslova poput pranja sudova ili presavijanja veša takođe su odlične za vežbanje monotaskinga.
Foto: Instagram/@hannaschonberg, @stineehonore
