Kada će proći korona i kada će se život vratiti u normalu

Svet koji smo nekada poznavali i u kome smo živeli više neće biti isti. Na trenutak je stao, zaustavila ga je korona.  Sva ona mesta koja su bila puna života i ljudi, blokirana su, gradovi su prazni, zabrane su svuda. Nema nastave, nema putovanja i masovnih okupljanja.

Do sada, bar koliko naše generacije pamte, nismo imali takvu globalnu reakciju na neku epidemiju, sada već pandemiju. Postavlja se pitanje kada će sve to proći, kada će korona proći, i kada će se život vratiti u normalu.

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da veruje kako Velika Britanija može „da preokrene plimu“ u borbi sa epidemijom u narednih 12 nedelja i da zemlja može konačno da se „oprosti od korona virusa“.

Međutim, i ukoliko bi broj obolelih u naredna tri meseca počeo da opada, i dalje nećemo biti blizu kraja. Moglo bi da prođe prilično mnogo vremena dok se ta plima ne povuče – možda čak i čitave godine.

Trenutna stretegija koja je zavladala svetom da se zatvore veliki segmenti društva nije održiva na duže staze, a ekonomska šteta bi bila ravna katastrofi.

Državama u svetu je potrebno znanje kako da ukinu ograničanje i da se sve vrati u stanje pre pandemije.

Ali korona virus neće nestati sam od sebe…Ukoliko ukinete ograničenja koja zauzdavaju virus, onda će se broj slučajeva neizbežno vinuti u nebesa.

– Imamo veliki problem u smišljanju izlazne strategije i kako da se izvučemo iz svega ovoga – rekao je Mark Vulhaus, profesor epidemiologije virusnih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu i dodao:

– Nije u pitanju samo Velika Britanija, nijedna zemlja nema izlaznu strategiju – zaključio je epidemiolog i objasnio koji su suštinski izlazi.

To je ogroman naučni i društveni izazov iz kojeg suštinski postoje tri izlaza:

• vakcinacija
• da dovoljno ljudi razvije imunitet nakon što se zarazi
• ili trajna promena našeg ponašanja/društva

Vakcine – još najmanje 12-18 meseci

Vakcina je ta koja bi ljudima trebalo da pruži pruži imunitet da se ne razbole iako su izloženi bolesti. Imunizujte dovoljno ljudi, oko 60 odsto populacije, i virus ne može da izazove epidemije – to je koncept poznat kao kolektivni imunitet.

Prva osoba je ove nedelje dobila eksperimentalnu vakcinu u SAD, nakon što je istraživačima dozvoljeno da preskoče uobičajeno pravilo prethodnog vršenja testova na životinjama. Traženje vakcine odvija se do sada neviđenom brzinom, ali ne postoje garancije da će biti uspeha u tome, te će zahtevati imunizaciju na globalnom nivou.

Najpribližnija procena je da nas od vakcine deli još 12-18 meseci, ukoliko sve bude išlo kako treba. To je dugo vremena za čekanje kad se suočavate sa neprikosnovenim mirnodopskim društvenim ograničenjima.

– Čekanje na vakcinu ne bi smelo da se nazove strategijom, to nije strategija – rekao je kaže profesor Vulhaus za BBC.

Prirodni imunitet – još najmanje dve godine

Britanska kratkoročna strategija je suzbijanje slučajeva koliko je više moguće da bi se sprečila preopterećenost bolnica jer kada ponestane kreveta na intenzivnoj nezi, broj umrlih raste.

Jednom kad se smanji broj slučajeva, to bi omogućilo ukidanje nekih mera na određeno vreme – sve dok broj slučajeva ponovo ne skoči i ne bude morala da se uvede nova runda restrikcija.

Kada bi to moglo da se desi još je neizvesno.

Glavni britanski naučni savetnik ser Patrik Valans rekao je da u ovom trenutku „stavljanje apsolutnih vremenskih rokova na bilo šta nije moguće.“

Opustošeno nebo – kako je korona virus prizemljio avione širom sveta

Ta taktika može, da dovede do kolektivnog imuniteta kako sve više ljudi bude bilo zaraženo bolešću. Ali da bi se to desilo mogle bi da prođu čitave godine, kaže profesor Nil Ferguson sa Imperijalnog koledža u Londonu.

– Govorimo o suzbijanju prenosa bolesti na nivou na kom bi, uz malo sreće, samo vrlo mali delić zemlje bio zaražen – kaže on i dodaje:

– Kad bismo nastavili s ovim naredne dve ili više godina, možda dovoljan segment zemlje u tom trenutku mogao biti zaražen da podari određeni stepen kolektivne zaštite.

Alternative – bez jasnog vremena roka

Pored vakcine i kolektivnog imuniteta postoji i treća opcija, a to je promene u ljudskom ponašanju.

– Treća opcija su trajne promene u našem ponašanju koje omogućavaju da zadržimo stopu prenosa bolesti na niskom nivou – objasnio je profesor Vulhaus.

To bi  značilo da se zadrže neke već uvedene mere ili da se uvede strogo testiranje i  izolacije pacijenata kako bi se predupredilo izbijanje bilo kakvih epidemija.

 – Radili smo u prvim pokušajima rana otkrivanja i traženje kontakata i nije uspelo – dodaje profesor Vulhaus.

Razvijanje lekova koji bi uspešno lečili zarazu od Kovida-19 može da pomogne i u drugim strategijama. Sa njihovim korišćenjem krenulo bi se čim ljudi pokažu bilo kakve simptome u procesu nazvanom „kontrola prenosa bolesti“, kako bi se sprečilo da se prenese drugima.

Ili da se pacijenti leče u običnoj bolnici kako bi bolest postala manje smrtonosna i da bi se smanjio pritisak koji trpi intenzivna nega. To bi omogućilo zemljama da se izbore sa većim brojem slučajeva pre nego što budu morale ponovo da uvode blokade.

Pitao sam glavnog britanskog medicinskog savetnika profesora Krisa Vitija koja je njegova izlazna strategija.

– Dugoročno, očigledno je da je vakcina jedini izlaz iz ovoga i svi se nadamo da će se to desiti što je pre moguće – rekao je on i naglasio da će nauka iznaći prava rešenja, piše Džejms Galager dopisnik za zdravlje i nauku BBC-a.

Foto: Guliver/Getty