Šta je autofagija i kako utiče na organizam

Reč – autofagija – ste u poslednjih par meseci sigurno čuli više puta, ali, sem toga da je tema mnogih i dalje niste sigurni šta je to. Kada bude pročitali o čemu se zapravo radi biće vam jasno zašto joj je posevećena tolika pažnja. Pa, šta je autofagija?

Većina ljudi zna da je poenta autofagije u tome da se 8 sati jede, a 16 ne jede, ali to je tek početak priče.

Ko će bolje da objasni više o ovoj aktuelnoj temi nego najveći stručnjaka za autofagiju u ovom delu Evrope doktor Dragan Ivanov, specijalista interne medicine. (Pročitaj: Šta je “Ratnik dijeta” i da li je zdrava?)

Doktor Ivanov kaže da su ovo najbitniji efekti autofagije:

– Tim procesom se organizam neprekidno čisti od struktura koje su patološke, nepravilne, nekvalitetne, mutirane, pa čak i maligne. Mi redovno peremo telo, mnogi upražnjavaju i detoksikaciju, koja je higijena creva, ali autofagija čisti ćelije. Dakle, to je najdublje čišćenje i pranje organizma od toksina i svega što je organizmu nepotrebno – rekao je doktor za Instagram profil @namojnačin.

– Autofagija organizmu donosi ekstra energiju. Zamislite da je napolju hladno, a vi imate stari, neuporebljiv nameštaj. Sigurno ćete uzeti te rasklimane stolice ili police, iseći ih i tim drvetom naložiti vatru. Organizam reciklira ćeliju koju je prepoznao kao nepotrebnu ili štetnu, a taj reciklirani materijal koristi kao dodatno gorivo, pa organizam ima više energije nego pre autofagije – objašnjava stručnjak.

– Podmlađuje nam se i telo i mozak. Opet dolazimo do toga da organizam reciklira ono što je ostarilo ili je postalo nepotrebno. Stare ćelije se razgrade, a od tog materijala se stvaraju nove.

Kada pričamo o autofagiji treba imati u vidu da ona ima preventivno dejstvo na niz bolesti – maligne, kardiovaskularne, dijabetes, insulinsku rezistenciju, gojaznost, alergije, autoimune, hronični umor… Ona je baza, opšti terapijski mehanizam, na koji se – ako bolesti već postoje – dodaje specifična terapija.

– Priznaćete da čoveku, koji nije upućen u sve te procese, zvuči čudno kad mu se kaže – nećeš jesti 16 sati, a bolje ćeš se osećati.

Najviše energije, kojom naš organizam raspolaže u nekom trenutku, potroši na varenje hrane. Idealno je da kroz hranu u unesemo onoliko energije koliko nam je potrebno, a da ona zahteva minimalno trošenje energije za njeno varenje. (Pročitaj: Šta je nutritivna psihijatrija i kome može pomoći?)

Šta je autofagija i kako utiče na organizam

Doktor Dragan Ivanov objasnio je i da li se koristi koje donosi autofagija osećaju samo kada se odličite za opciju 16:8 (16 bez jela, a 8 se jede) ili i ako se odlučimo za 14:10 ili 12:12?

– Najbolje je u početku ići sa 16 sati, jer je organizmu potrebno neko vreme da taj mehanizam aktivira. Ukoliko ste već praktikovali autofagiju, pogotovo češće, onda se to dešava posle 12-13 sati, jer je staza kojom treba da ide proces autofagije utabana. Već posle dve nedelje se proces autofagije ranije uključuje nego tokom prva 3-4 dana – savetuje doktor Ivanov i objašnjava da li je bitno u koje vreme (ne)jedemo.

– Proces autofagije treba da se uključuje noću, jer se tada luči hormon rasta, koji će omogućiti stvaranje novih ćelija od ostarelih i recikliranih. Noću se luči i melatonin koji je, takođe, potrban za stvaranje tih mladih ćelija i energije. Bilo bi idealno kada bi nam poslednji obrok bio između dva i četiri, a sledećeg jutra da doručujemo između osam i deset.

Međutim, kako danas mnogi ljudi, zbog posla, nemaju ustaljen ritam ili im radni dan počinje u podne, postavlja se pitanje i da li se autofagija “uključuje” i ako na primer jedemo uveče u devet, a sledeći obrok nam je sutra u jedan? Evo šta kaže doktor:

– Da, ali se dobija manji efekat. Dobro je znati da ovo nije jedini vid autofagije. Možete odabrati i varijantu da jednom nedeljno ne jedete ništa 24 sata. Evo, ja danas pijem samo vodu i bez problema funkcionišem. (Pročitaj: Nije samo omiljena letnja poslastica, zdravlje i lubenica idu ruku pod ruku)

Govorili smo o medicinskom aspektu autofagije, a mnogi su se za nju zainteresovali tražeći idealan način za gubljenje kilograma. U kojoj meri je delotvorna na tom polju?

– Mnogi pacijenti su mi govorili da su nastavili da jedu istu količinu hrane kao ranije, ali u drugo vreme i više nisu imali problem sa težinom. Sve što se uveče pojede taloži se u masnom tkivu, jer jedino tu može da ode, budući da su “vrata” na organima zatvorena. Ono što jedemo ujutru ide u mišiće i mozak, pa smo živahniji, a metabolizam nam je brži.