Svakog petka na našem portalu: Vi pitate, lekar odgovara!

by | avgust 14, 2020

Potreban vam je savet iz oblasti zdravstva, a ne znate koga da pitate? U nedoumici ste da li postupate ispravno i želite mišljenje stručnjaka?

Portal lepotaizdravlje.rs vam u saradnji sa eminentnim medicinskim stručnjacima pomaže da saznate sve što vas zanima. Postavite pitanje, a lekari DokTok platforme daće vam jasan i konkretan odgovor.

Na pitanje da li je preporučljivo vađenje umnjaka, kao i kako se boriti sa stresom i kada je vreme za pomoć psihoterapeuta, odgovaraju Borislava Tomasović i Vesna Brzev Ćurčić.

1. Da li je vađenje umnjaka preporučljivo ili ga treba izbegavati?

To nažalost ne bira pacijent. Filogenetski i ontogenetski gledano, situacija je jednostavno takva da kod mnogih ljudi ne mogu svi zubi “da se smeste”, nema mesta i za umnjake.
Ako se proceni da će praviti probleme – vade se još kao zameci; ako nisu iznikli ili su napola iznikli i ostali u toj poziciji – postoji vrlo jasan spisak kriterijuma da li su za vađenje i kada. Ako niste sigurni šta je pravo rešenje za vas, budite slobodni da se konsultujete sa mnom.

Članak se nastavlja posle reklama

Borislava Tomasović

Doktor stomatologije sa 32 godine radnog iskustva. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, doktorirala na odseku za dentalnu medicinu. Radila kao doktor dentalne medicine u Domu zdravlja u Novom Sadu, vlasnik stomatološke ordinacije “Respecta NS”.  Iskusni lekar sa dodatnim obrazovanjem i radnim iskustvom iz oblasti javnog zdravlja, psihologije i komunikacije. Član Srpskog lekarskog društva, Stomatološke komore Srbije i Srpskog udruženja za transakcionu analizu.

 

2. Kako razlikovati trenutno stanje od potencijalnog dugoročnog problema? Kako se boriti sa stresom i kada je vreme da se zatraži pomoć psihoterapeuta?

Trenutni stres ne remeti život u tolikoj meri. Najvažnije je ne adaptirati se na takvo stanje, da ne bi preraslo u stanje hroničnog stresa. Akutni stres mobiliše kako psihički aparat, tako i telesni odgovor. Drhtavca, znojenje, problem sa spavanjem, apetitom, promenljivost raspoloženja, gubljenje motivacije, apatičnost, nemanje inicijative, obeshrabrenost su samo neki od pokazatelja. O tome treba razgovarati sa ljudima iz okruženja koji mogu da budu prva linija pomoći. Međutim, ako su i oni u sličnom stanju, pomoć stručnjaka je važna i dostupna. Onda kada stanje trpljenja prevaziđe mogućnost tolerancije je vreme kada se traži pomoć stručnjaka.

Vesna Brzev Ćurčić 

Specijalista medicinske psihologije, psihoanalitičar, sa  46 godina kliničke prakse. Radila u KBC „Dr Dragiša Mišović“, sada u Savetovalištu „Psihološki krugovi“ u Beogradu. Radni vek posvetila radu sa mladima, a sada i sa starijim uzrastom. Bavi se prevencijom nasilja nad decom i mladima i radi sa žrtvama nasilja. Ima više od 90 objavljenih stručnih radova. Koautor je tri monografije. Bila je saradnik brojnih magazina i portala i autor je nekoliko profesionalnih scenarija za TV serijale o mladima.

 

Pozivamo vas da nam se pridružite i u komentarima nam šaljete pitanja na koja biste želeli da saznate odgovor. Lekari iz raznih specijalnosti će vam svakog petka na našem portalu izaći u susret i odgovoriti na neka od njih!

lepotaizdravlje.rsGuliver/Getty images