Svakog petka na našem portalu: Vi pitate, lekar odgovara!
Potreban vam je savet iz oblasti zdravstva, a ne znate koga da pitate? U nedoumici ste da li postupate ispravno i želite mišljenje stručnjaka?
Portal lepotaizdravlje.rs vam u saradnji sa eminentnim medicinskim stručnjacima pomaže da saznate sve što vas zanima. Postavite pitanje, a lekari DokTok platforme daće vam jasan i konkretan odgovor.
Na pitanje šta treba znati o stavljanju fiksne proteze i kako pomoći detetu da se uklopi u školsko okruženje, odgovaraju Borislava Tomasović i Olivera Aleksić Hil.
1. Hoću da nosim fiksnu protezu. Šta moram da znam?
Ispravljanje položaja zuba kod odraslih osoba se bitno razlikuje od ispravljanja zuba kod dece. Često može da se postigne i protezicama (orto-aparatima “na skidanje”, ne mora to biti uvek fiksna ortodoncija). Za ispravljanje zuba niste nikad zakasnili – naša najstarija pacijentkinja je imala 48 godina pri početku terapije, i sve je išlo sjajno.
S naše tačke gledišta, ispravljanje položaja zuba je LEČENJE, dakle – nešto što doprinosi dužem trajanju zuba i dobrom funkcionisanju ortofacijalnog sistema. Opšta pravila za ispravljanje položaja zuba su, okvirno:
– Pre početka lečenja, svi zubi i desni moraju biti savršeno sanirani i higijena na zavidnom nivou;
– Pacijent ne određuje način lečenja niti ima uticaja na to. Često čujem da pacijent želi Invisalign ili lingvalni luk ili slično – ortodonti, kao i svi drugi stomatolozi, ne ispunjavaju želje. Grubo zvuči, ali je tako.
– Lečenje je lečenje, pri čemu pacijent ima vrlo sužene mogućnosti izbora.
Borislava Tomasović
Doktor stomatologije sa 32 godine radnog iskustva. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, doktorirala na odseku za dentalnu medicinu. Radila kao doktor dentalne medicine u Domu zdravlja u Novom Sadu, vlasnik stomatološke ordinacije “Respecta NS”. Iskusni lekar sa dodatnim obrazovanjem i radnim iskustvom iz oblasti javnog zdravlja, psihologije i komunikacije. Član Srpskog lekarskog društva, Stomatološke komore Srbije i Srpskog udruženja za transakcionu analizu.
2. Dete je krenulo u školu. Šta sad?
Početak školske godine je značajan trenutak za svako dete, pogotovo ako je to đak prvak. Tu se javljaju pomešana osećanja strepnje, straha, zebnje, radosti, ali i ponosa kako kod dece tako i njihovih roditelja. Neki su prvaci spremniji, neki ne, neki su brži, neki reaguju sporije, ali svima je ovo velika prekretnica u odrastanju. Toga moramo biti svesni i mi, njihovi pratioci, podržavaoci, roditelji, prijatelji, učitelji. Prvi utisak velikim delom boji dalje školovanje: kako se dete uklopi među decu i zahteve, od toga zavisi i „niski start“ kojim kreće u maraton školovanja. Naše je da im pomognemo pozitivnim potkrepljivanjem, radosnim podsticajem, strpljivim pomaganjem da im prvi dani ostanu u najboljem sećanju i obeleže dalje školovanje.
Olivera Aleksić Hil
Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu, magistrirala iz oblasti neuropsihologije. Stekla diploma za dečijeg psihijatra na Medicinskom fakultetu, kao i za sistemskog porodičnog terapeuta na EFTA-i. Stekla evropski sertifikat za psihoterapiju, a kao član internacionalne asocijacije psihoanalitičara (IPA) stekla diplomu psihoanalitičara. Diploma dečji i adolescentni psihoanalitički psihoterapeut (EFPP). Šef Odseka za specijalističko-konsultativne preglede u okviru Klinike za decu i omladinu IMZ-a. Član Internacionalne Asocijacije za rane psihoze, Srpskog lekarskog društva, sekcija za dečju neuropsihijatriju, član Izvršnog odbora Psihoanalitičkog društva Srbije, bila generalni sekretar Društva za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne profesije, član Beogradskog psihoanalitičkog društva, kao i član Udruženja dečjih i adolescentnih psihoterapeuta Srbije.