Svakog petka na našem portalu: Vi pitate, lekar odgovara!
Potreban vam je savet iz oblasti zdravstva, a ne znate koga da pitate? U nedoumici ste da li postupate ispravno i želite mišljenje stručnjaka?
Portal lepotaizdravlje.rs vam u saradnji sa eminentnim medicinskim stručnjacima pomaže da saznate sve što vas zanima. Postavite pitanje, a lekari DokTok platforme daće vam jasan i konkretan odgovor.
Na pitanje da li se hranom može popraviti krvna slika deteta i koliko deca treba da spavaju tokom dana i noći, odgovara dr Nataša Jovanović.
1. Imamo devojčicu od 15 meseci koja je anemična, hemoglobin je 97, inače je zdrava. Da li možemo hranom da joj popravimo krvnu sliku ili mora da pije gvožđe, mi ne volimo lekove?
Kada se već razvije anemija morate je lečiti sirupom ili tabletama gvožđa, hranom nećete obezbediti dovoljno visok nivo hemoglobina. Nakon mesec dana terapije kontrolni hemoglobin treba da bude za 10g/l veći. Čak i kad dobijete vrednosti u granicama normale, lečenje traje još dva meseca da bi se nadoknadile rezerve koje su potrošene. Organizam koji je malokrvan pati, prepoznaćete to po bržem zamaranju, gubitku apetita, bledim konjuktivama, podočnjacima. Na duge staze nedostatak gvožđa utiče i na niže intelektualne sposobnosti. Lek se uzima ujutru, pola sata pre obroka, uz vodu ili voćni sok, nikad uz mleko, ni čaj. Ukoliko se dete žali na mučninu, daje se u toku obroka ili uveče jer se tako lakše podnosi. Očekujte crnu stolicu i tamnije zube, to je prolazno. Davanje preparata gvožđa prekinite dok je dete u infekciji sa povišenom temperaturom, po završetku bolesti nastavite istu dozu.
Uz terapiju korigujte ishranu. Bitno je da dete svakodnevno za ručak dobije meso (teletinu, junetinu, jagnjetinu, piletinu, dzigericu ili ribu), uz koje ćete dodati kuvano povrće i salatu. Ne nudite mleko ni jogurt uz meso. Ograničite unos kravljeg mleka na pola litra dnevno. Mesne prerađevine (viršle, salame) se ne računaju kao mesni obroci. Keks i sokovi obogaćeni gvožđem nisu dovoljni. Dobar izvor gvozđa je i jaje, dovoljno je po jedno jaje dnevno, ukoliko ga odbija dajte ga u obliku neke poslastice, npr. kolača. Veće količine cvekle, kupina, spanaća neće puno pomoći jer iako su bogate gvožđem, ono je u obliku koji se teže iskorišćava.
2. Koliko sati deca treba da spavaju u toku dana i noći?
Svako dete je drugačije, ali je uobičajeno da dete uzrasta 1-3 godine spava 12-14h u toku 24h, uzrast 3-6 godina 11-13h, a 6-10 godina 10-11h. Deca do 5-te godine spavaju preko dana 1-3 sata. Ako je dete nervozno u toku dana, lako zaspi u kolima, dugo spava ujutru ili se budi razdražljivo, to je znak da mu treba više sna, a obično je razlog kasno uspavljivanje. Hronično neispavana deca se teško koncentrišu i u školskom uzrastu postižu lošije rezultate. Počnite uspavljivanje deteta čim primetite da trlja oči, da je nestrpljivo, mrzovoljno ili da postaje tiho, a pre toga završite večeru i kupanje. Pokušajte da stvorite naviku čitanja slikovnica pred spavanje uz svetlo lampe. Idealno je da dete zaspi pre 21h zbog lučenja hormona rasta. Nemojte ih uspavljivati gledanjem crtaća i pesmica na telefonu jer će se dete boriti da što duže ostane budno da bi pratilo igru i time će bar pola sata kasnije zaspati. Nemojte se ni vi uspavljivati uz telefon jer će i dete slediti vaš primer.
Dr Jovanović Nataša
Rođena je 1983. godine u Čačku, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009, nakon čega je završila specijalizaciju iz pedijatrije u Institutu za majku i dete u Beogradu.
Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinikiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece. Sertifikovana je od strane Evropskog reanimacionog saveta za pružanje prve pomoći u dečijem uzrastu. Savetnica je za dojenje u Help Me Feed Foundation. Od 2019. godine je član Evropske akademije za pedijatriju.