„Tiha hipoksija“ neke pacijente od koronavirusa čini kritičnim – evo zašto je to tako

Šta je tiha hipoksija? Lekari primećuju zabrinjavajući trend kod pacijenata sa COVID-19: Nivo zasićenosti kiseonikom u krvi izuzetno je nizak, što ukazuje da ne dobijaju dovoljno kiseonika u pluća. Ipak ne pokazuju znakove zadihanosti.

– Ovo je fenomen poznat kao tiha hipoksija – kaže za Health, stručnjak za pulmologiju intenzivne nege, Vandana A. Patel, FCCP, klinički savetnik za online farmaciju. Pročitaj i: Šta je testiranje na koronavirusna antitela i zašto je važno

– Iako imaju nizak nivo zasićenosti kiseonikom u krvi zbog COVID-19, neki ljudi ne osećaju zadihanost.
Nizak nivo zasićenosti kiseonikom u krvi je skoro 90%, a 94-100% se smatra normalnim – objašnjava dr Patel.

Ako pacijent registruje broj niži od ovoga, mozak možda neće dobiti potreban kiseonik, što dovodi do konfuzije i letargije. Ako nivo padne čak do 80-ih, postoji realna opasnost od oštećenja vitalnih organa, pa čak i smrti.
Ričard Levitan, dr med, lekar urgentne medicine u bolnici Bellevue u Njujorku, objavio je 20. aprila u The New York Times svoje iskustvo o radu sa pacijentima COVID-19 koji pate i od tihe hipoksije. Rekao je da je viđao pacijente čija su pluća bila ispunjena tečnošću ili gnojem, ali nisu imali poteškoće s disanjem koje se očekuju sa ovim simptomima do dana kada su stigli u bolnicu. Pročitaj i: Dermatolozi otkrivaju novi simptom bolesti: Šta su “COVID prsti”? (video)

Neki od pacijenata sa koronavirusom koje je dr Levitan video sa pneumonijom imali su nivo zasićenosti kiseonikom u krvi čak 50%, što je dokazalo koliko je zaista „tiha“ tiha hipoksija.

Možda je to trenutno fokus razgovora, ali tiha hipoksija nije nova pojava.

– Videli su veliki domet bolesti – kaže dr Patel.

– Svako stanje koje prouzrokuje oštećenje pluća može da ga prouzrokuje, mada je češće kod hroničnih stanja poput HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) i plućne fibroze, gde su pluća hronično oštećena, nego kod upale pluća.

U mnogim slučajevima COVID-19 virus tiho izaziva povrede vazdušnih kesica u plućima.

– Koronavirus utiče na vazdušne kesice i izaziva pneumoniju, što dovodi do poremećaja difuzije kiseonika kroz membranu. U početku pluća mogu da izbace ugljen dioksid, tako da ljudi ne mogu da osete da ostaju bez daha – kaže dr Patel.

U vreme kada pacijenti ostanu bez daha, možda se već razvila značajna upala pluća – i možda je načinjena ozbiljna šteta.

– Povreda vazdušne kesice izazvana virusom može brzo napredovati i izazvati opasno nizak nivo kiseonika, što može da dovede do daljeg oštećenja tkiva u različitim organima, uključujući pluća, srce, jetru, bubrege i mozak –kaže dr Patel. Najgori scenario je prestanak rada više organa, što može biti fatalno.

– Tiha hipoksija može biti ozbiljna ako organi tela (na primer, srce, jetra, bubrezi, mozak) ne dobiju dovoljno kiseonika da bi normalno funkcionisali – kaže dr David Kaufman, pulmolog i direktor medicinskeICU at Tisch Hospital/NYU Langone, piše Health.

Da li se i u kom trenutku to dešava jako zavisi od toga koliko je zdrav pacijent. Po mišljenju dr Kaufmana, zdravi mladi ljudi, mogu dugo da tolerišu nisku zasićenost kiseonikom.

– Ljudi sa osnovnim medicinskim problemima kao što su bolesti srca, pluća ili bubrežna bolest mogu brzo početi da osećaju poteškoće zbog niskog zasićenja kiseonikom – objašnjava dr Kaufman – ali nivo kiseonika kada se to dogodi razlikuje se od jedne osobe do druge i zavisi od mnogih faktora, poput toga da li osoba ima anemiju ili je poremećen protok krvi. 

Ako lekari prepoznaju tihu hipoksiju dovoljno rano, ona može da se leči terapijom kiseonikom (kroz nazalne cevi, masku za lice ili epruvetu postavljenu u dušnik). Dr Patel kaže da postavljanje pacijenata u uspravan ili poluležeći položaj (gde su glava i trup pod uglom od 45 stepeni) ili u sklonom položaju (ležeći na trbuhu) može da pomgne. Takođe je važno pažljivo praćenje putem analiza krvi, dodaje ona. Pročitaj i: Ljudi sa astmom su podložniji komplikacijama tokom korona virusa

– Da bi se sprečila tiha hipoksija, prvo treba sprečiti oštećenje pluća koje je uzrokuje. Međutim, uređaj za praćenje kiseonika zvan pulsni oksimetar može pomoći u otkrivanju niskog nivoa kiseonika i upozoriti ljude da potraže ranu medicinsku negu – kaže dr Patel. Ovo bi moglo da im pomogne da izbegnu da esktremne bolesti kojima je potreban najinvazivniji tretman.

Dr Levitan veruje da su pulsni oksimetri korak napred kada je u pitanju otkrivanje i lečenje koronavirusa.

– Široko rasprostranjeni pulsni oksimetrijski skrining za COVID pneumoniju – bilo da se ljudi proveravaju na kućnim uređajima ili idu u klinike ili lekarske ordinacije – mogao bi da obezbedi sistem ranog upozorenja za vrste problema sa disanjem povezanih sa COVID pneumonijom – napisao je.

Dodao je da bi svi pacijenti koji imaju pozitivan test na koronavirus trebalo da prate pulsnu oksimetriju dve nedelje, jer je to period u kome se tipično razvija COVID upala pluća. Pročitaj i: Sve što treba da znate o donaciji krvne plazme za pacijente obolele od COVID-19

– Sve osobe sa kašljem, umorom i temperaturom takođe bi trebalo da imaju pregled pulsnim oksimetrom, čak i ako nisu imale testiranje na viruse, ili ako je test brisa bio negativan, jer su ti testovi tačni samo oko 70%. Velika većina Amerikanaca koji su bili izloženi virusu to ne znaju  – napisao je dr Levitan.