Naučite dete kako da se igra i razvija mentalne sposobnosti

Igra je bila i ostala najlepši ukras detinjstva: ona pobuđuje maštu, podstiče komunikaciju, oblikuje prve životne vrednosti i kasnije kao takve uvek je se rado sećamo. Međutim, ako detetu ne pokažete kako da se lepo igra i zabavlja, ono će to činiti onako kako ne bi trebalo.

Igre, igračke i igranje nezaobilazan su deo pravilnog psihofizičkog razvoja svakog deteta. Ako se dete ne igra dovoljno, to će ostaviti posledice na kasniji život i ono će se uvek tokom života osećati na neki način uskraćeno. Pa čak i ako vaše dete provodi dovoljno vremena igrajući se, opet nije svejedno kako se i čime ono igra, jer je kvalitet igre veoma bitan.

Vrlo je važno da igra podstiče detetovu maštu, razvija intelekt, te da bude u skladu sa osećanjima i težnjama deteta jer samo tako dete će kroz igru uspešno savladavati jednu po jednu stepenicu na putu njegovog rasta i sazrevanja. Svako vreme kao i svaki uzrast deteta nose sa sobom drugačija interesovanja a tako i različite igre. Neke su igre univerzalne i podjednako su zanimljive i predškolskoj i školskoj deci, a neretko i odraslima.

Takve igre su igre kartama, kockama i slično, poput „Monopola“, „Rizika“, igre „Čoveče, ne ljuti se“ i mnogih drugih. Kroz ove igre deca postepeno uče da broje, sabiraju i oduzimaju, dakle one imaju vaspitnu odnosno edukativnu ulogu. Isto tako, one pobuđuju takmičarski duh i uče dete da ponekad misli samo na sebe i ostvarenje svog cilja.

U grupu edukativnih igara spadaju još i igre geometrijskim telima i slovima npr. slovarice, brojalice i druga „pomagala“ kojima se uglavnom služe roditelji koji imaju malo slobodnog vremena. Osim edukativnih igara, za dete su važne i igre koje podstiču spretnost, brzinu i okretnost a to su sve igre loptom, lastišem, hula-hopom, skejbordom i sl.

Postoji i posebna grupa dinamičkih igara koje ne zahtevaju nikakva finansijska ulaganja već se organizuju uz pomoć stvari iz detetovog najbližeg okruženja, poput plastičnih čaša, čepova, kutija za cipele, kartona, obojenog papira i sl. Ove igre stvaraju posebnu podlogu za sticanje početnih znanja i umenja iz umetnosti, muzike i nauke a korisne su i u usavršavanju motoričkih veština.

Igre prilagođene uzrastu deteta

Kako dete raste, sa njim „rastu“ i igre. One postaju sve zahtevnije i teže dok vremenom dete potpuno ne izgubi interes za neku od igara u kojoj je do tada uživalo.

Najčešće igre i igračke kojima se igraju deca od tri do pet godina jesu različite igre-imitacije pri čemu se deca „pretvaraju“ u ljude, automobile, životinje i sl. U ovom periodu deca se igraju uglavnom sama, istražujući prostor u kući, a nešto kasnije ona počinju da se igraju i van kuće i tada sklapaju prva prijateljstva. Idealne, za ovaj uzrast, jesu različite bojanke, puzzle, kolaž-papir, slagalice, plastelin, vodene i voštane boje, te jednostavnije forme društvenih igara.

U uzrastu 5-8 godina aktuelne su sve dobro poznate društvene igre, naravno u prostijem obliku, uz to da u ovom uzrastu raste interes za lutke kod devojčica, odnosno za automobile kod dečaka. U ovom periodu još uvek postoji i mnoštvo zajedničkih igara a posebno se preporučuju konstruktivne igre tj. igre raznim priborima npr. različitim alatkama, lekarskim priborom, a preporučljivi su i blokovi na uklapanje, razne matematičke igre i sl.

Takođe, nezaobilazne su i igre koje razvijaju motoričke sposobnosti, a putem igre može da se započne i rad na čitanju, pisanju, matematičkim problemima, kao i upoznavanje sa prirodnim i društvenim naukama.
Posle osme godine deca pokazuju bitne razlike u interesovanjima za pojedine igre i obično se odlučuju za neku od popularnijih igara koje igraju svi njegovi vršnjaci. U ovom uzrastu budi se kreativnost i deca počinju da sklapaju, lepe i pri tom ona pokušavaju da stvore nešto: obično se radi o nečemu što ima važnu ulogu u detetovom životu.

Kako dete odrasta, vremena za igru je sve manje i ono se sve više okreće školi i drugim obavezama, a neka deca veoma rano potpuno prestaju da se igraju, bar onim klasičnim igrama. Razvijaju se kod dece i neki drugi interesi, poput želje za sportskim aktivnostima, plesom, muzikom. Složenost stvaralačkih igara i dalje raste sa posebnim naglaskom na uvežbavanju spretnosti, koncentracije i mišljenja.

Svakako treba pomenuti da u novije vreme sve veću pažnju i predškolske i školske dece zaokupljaju kompjuterske video igre često neprikladnog sadržaja koje, u detetovom nastojanju da se poistoveti sa glavnim junakom, mogu kod njega da pobude agresivnost i nasilje.

O tome koliko vremena dete u proseku treba da provodi ispred monitora i kakvim će se igricama igrati, trebalo bi da odlučuju roditelji, strogo vodeći računa o kvalitetu novih informacija koje će detetu ovim putem biti dostupne.

Ljubav prema knjigama

Nekada, dok televizija i računari nisu bili tako „važan“ deo dečje zabave, kupovale su se slikovnice, knjige, enciklopedije i ostala literatura primerena deci. Bilo bi lepo kada bi roditelji od malih nogu počeli da navikavaju dete na druženje sa knjigom.

U početku, dok je dete sasvim malo, dobro će doći slikovnice na kojima će dete moći da prepoznaje razne životinje, drveće, voće, povrće i drugo. Kasnije, kada pomalo nauči da čita, može da se zabavi čitanjem dečjih pesmica i kraćih priča.

Niko ne kaže da video igrice nemaju i svoju dobru stranu, ali ne smeju da postanu jedina i osnovna zabava za dete. Pored toga, dok sedi za računarom, dete nema kontakta sa ostalim članovima porodice.

Ono što je veoma važno i ne sme se zanemariti jeste činjenica da deca koja se od ranog detinjstva naviknu na knjige, kasnije mnogo lakše savladavaju gradivo u školi i pružaju manji otpor ka čitanju lekcija iz knjige.

Autor: Life Content