UZ u trudnoći: Kada se radi i koje vrste pregleda postoje?!

Piše: prof. dr Aleksandra Novakov Mikić
lekar specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije
poliklinikanovakov.com

Prema Nacionalnom vodiču dobre prakse za kontrolu trudoće za ginekologe u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izdatom 2006. godine, tokom trudnoće planirano je, sem prvog pregleda tokom koga se utvrđuje trudnoća, još četiri kontrolna pregleda, sa 16, 24, 28 i 32 nedelje, kao i četiri ultrazvučna pregleda – tokom prvog se ultrazvučno utvrđuje trudnoća, a posle toga se beba kontroliše sa 12, 20 i 32. nedelje. Sem toga, potrebne su i laboratorijske kontrole.

Foto: Guliver/Thinkstock

Prva poseta lekaru

Prva poseta lekaru je obično 2-4 nedelje posle poslednje menstruacije, što je 6-8 nedelja trudnoće). Tokom ove posete pomenite bolesti i alergije koje imate, da li ste skoro uzimali neke lekove, sve važnije bolesti u porodičnoj istoriji, dosadašnje trudnoće i porođaje, njihov tok i ishod. Obavezno pomenite da li imate proširene vene na nogama, povišen pritisak, bolesti štitne žlezde, otoke na nogama i da li uzimate neke lekove zbog hroničnih oboljenja.

Tokom ove posete utvrdiće se tačna starost trudnoće, odrediti verovatni datum porođaja i dati saveti o ponašanju tokom trudnoće, izmeriti pritisak i telesna masa. Na samom početku trudnoće potrebno je da odredite svoju krvnu grupu i Rh faktor.

Pročitajte i… “Negativna mama”: Na koji način krvna grupa utiče na trudnoću?

U slučaju da ste Rh negativni, potrebno je redovno kontrolisati antitela. Nekada se radi i pregled majčine krvi na različite infekcije (toksoplazmozu, rubelu, citomegalo virus, herpes -TORCH skrining,).

Ako nije rađen u poslednjih šest meseci, na ovom ili nekom od sledećih pregleda radi se ginekološki pregled tokom koga se uzimaju brisevi – stepen vaginalne čistoće i Papanicolau bris, ako je potrebno i kolposkopija (pregled grlića posebnim aparatom sličnim mikroskopu). Takođe, pregledaju se i noge da se proveri da li ima proširenih vena.

Koji se sve pregledi rade od onog trenutka kada se uvrdi trudnoća pa sve do pred sam porođaj pogledajte na sledećim stranama… 

Foto: Guliver/Thinkstock

Kontrolni pregledi

Tokom trudnoće sem prvog pregleda tokom koga se utvrđuje trudnoća, planirana su još četiri kontrolna pregleda, sa 16, 24, 28 i 32 nedelje. Za sve njih je uglavnom potrebno pripremiti nalaz kompletne krvne slike, mokraće i šećera u krvi. Sa 16 nedelja, ako nije rađen skrining poremećaja nasledne osnove u prvom trimestru tzv „dabL2 testom, može se raditi „tripl“ ili „kvadripl“ test koji ima isti cilj.

U zavisnosti od nedelje trudnoće, savetovaće vam se i kontrola na HIV, provera stanja grlića materice, kontrolisati anti D antitela ako ste Rh negativni a suprug Rh pozitivan, a sa 28 nedelja uradiće se i pterećenje glukozom (oGTT), ili određivanje šećera dva sata posle jela, kako bi se ispitalo stanje vašeg metabolizma što se tiče ugljenih hidrata.

Pročitajte i… Spisak obaveznih stvari za porodilište

oGTT test radi se tako što se prvo izvadi krv i odredi se nivo šećera u krvi, a posle toga se popije zašećerena voda nakon čega se vadi krv u razmacima od po jednog sata. Na osnovu rezultata koji se tako dobiju određuje se da li postoji problem sa šećerom u trudnoći. U našoj zemlji ne postoji obaveza da se radi ovaj test, a u zemljama Evrope uglavnom se radi u periodu oko 28. nedelje, nekada i ranije, ako postoje faktori rizika kao što su – postojanje šećerne bolesti koja se razvila tokom prethodne trudnoće, visok nivo šećera, gojaznost, rađanje deteta preko 4.000 gr u prethodnoj trudnoći, pojava šećera u urinu… Šećer koji se određuje dva časa posle jela (postprandijalni šećer u krvi), radi se tako što se prvo izvadi krv pre doručka, potom se doručkuje i nakon toga proverava nivo šećera u krvi.

Sa 36 nedelja treba uraditi HbS Ag – test na žuticu, te nalaze brisa grlića i korprokuturu (pregled stolice), a sa lekarom se dogovoriri oko otvaranja trudničkog bolovanja 28 do 45 dana pre verovatnog termina porođaja.

Sve ove preporuke o vremenu i sadržaju pregleda važe samo ako se radi o trudnoći niskog rizika i ako se tokom trudnoće ne razviju komplikacije. Ako postoji bilo kakvo odstupanje od normalnog toka ili pogoršanje stanja, potrebno je intenzivirati kontrole i proširiti tim koji kontroliše trudnoću, te uvesti adekvatne laboratorijske kontrole.

Foto: Guliver/Thinkstock

Članak se nastavlja posle reklama

Ultrazvučni pregledi u trudnoći

Ultrazvučni pregled predstavlja propuštanje ultrazvučnih talasa visoke frekvencije kroz matericu. Oni se odbijaju od bebe, a u zavisnosti kroz kakvu gustinu tkiva prolaze, takvu sliku dobijamo. Na primer, pošto su kosti velike gustine, one se vide kao beli odjek, a s obzirom da je plodova voda male gustine, ona je crna na ekranu.

Ultrazvučni pregled se može raditi preko stomaka i kroz vaginu. Na ovaj drugi način se radi uglavnom u ranoj trudnoći i ponekad tokom prvog trimestra, kada je beba mala i potrebno je približiti joj se da bi se bolje videla, te kada je potrebno videti grlić materice, a preko stomaka se radi kasnije kada je beba veća.

Pročitajte i… Spavanje u trudnoći: Koji položaj je najbolji?

Prvi ultrazvučni pregled radi se uglavnom nakon izostanka menstruacije, radi utvrđivanja trudnoće, te određivanja koliko beba se nalazi u materici, da li postoje otkucaji srca i radi određivanja verovatnog datuma porođaja, na osnovu dužine bebe.

Drugi ultrazvučni pregled se radi u periodu između 11 I 14 nedelja gestacije, kada će se videti bebina glava, trbuh, obe ruke sa prstićima, noge, stopala, srčana akcija, izmeriti dužina bebe i potvrditi starost trudnoće. Na ovom pregledu meri se i debljina vrata bebe (nuhalna translucencija), proverava postojanje nosne kosti, protok kroz bebinu desnu komoru i jetru bebe, što nam sve ukazuje na to kakav je rizik da beba ima problem sa naslednom osnovom. Tokom ovog pregleda proveravaju se i protoci kroz krvne sudove majke, da bi se procenio rizik od pojave problema sa pritiskom na kraju trudnoće. Nakon ovog pregleda vadi se krv majke i radi tzv “dabl” test, nakon koga se, na osnovu tih informacija, i informacija dobijentih tokom ultrazvučnog pregleda i godina majke, dobija individualni rizik od poremećaja hromozoma bebe.

Treći ultrazvučni pregled radi se u periodu između 20. i 24. nedelje. Sada je beba već narasla i mogu se videti detalji, te se pregleda kompletna morfologija bebe. Na ovaj način, ako se ne vidi ništa što ne odstupa od uobičajenog, možemo reći da beba izgleda dobro. Moramo, ipak imati na umu da ultrazvuk nije svemoguć! U ovom periodu se sa sigurnošću može videti i pol, koji se vidi već i sa 15-16 nedelja, ali ne uvek. Tokom ovog pregleda proveravaju se ponovo protoci kroz krvne sudove majke, da bi se procenio rizik od pojave problema sa pritiskom na kraju trudnoće. Ukoliko je potrebno, U ovom periodu se radi i pregled bebinog srca – fetalna ehokardiografija i detaljan pregled bebinog mozga – neurosonografija.

Foto: Guliver/Thinkstock

Fetalna ehokardiografija – predstavlja detaljan pregled svih vidljivih struktura bebinog srca, a radi se u cilju isključivanja velikih srčanih mana. Ako se vidi da nešto odstupa od normalnog nalaza ili se utvrdi da postoji srčana mana, organizuju se dodatni pregledi u specijalizovanim ustanovama, zajedno sa dečjim kardiolozima i kardiohirurzima, u cilju organizacije planiranja porođaja, daljeg praćenja bebe posle rođenja i eventualne operacije.

Fetalna neurosonografija – predstavlja detaljan pregled struktura mozga bebe, od moždanih komora preko struktura zadnje lobanjske jame i drugih detalja, do moždanih vijuga.

Pročitajte i… Putovanje u trudnoći: Šta obavezno poneti na letovanje?

Četvrti ultrazvučni pregled – radi se između 30. i 34. nedelje trudnoće. Na ultrazvučnom pregledu u ovom periodu izmeriće se beba, videti da li pravilno i dovoljno napreduje, kolika je težina, pregledaće se posteljica i količina plodove vode, i ponovo pregledati svi delovi tela bebe, posebno ako se javite ranije, između 30. i 32. nedelje. Posle toga je teško videti sve delove bebe, jer je ona već velika i sve više sse mešta u svoj tipični položaj, savijenih nogu i ruku, i glave na grudima, što otežava pregled.

U ovom periodu se može raditi i dodatni deo pregleda – Dopler – vrsta ultrazvučne tehnike kojom se prati smer i brzina protoka kroz krvne sudove i na taj način se dobija informacija stanju bebe, a najčešće se prate protoci kroz pupčanik bebe, njenu glavu i krvne sudove u stomaku. Nekada se meri I protok kroz krvne sudove majke, da se vidi kako ona hrani bebu, ali to ne spada u rutinske preglede i radi se mnogo ranije, tokom drugog i trećeg ultrazvučnog pregleda.

Po potrebi, rade se pregledi i nakon 36. nedelje trudnoće, u cilju utvrđivanja prednjačećeg dela bebe, količine plodove vode, protoka kroz krvne sudova i izgleda posteljice…