Job hugging trend: Zašto ostajemo na poslu koji nas ne ispunjava i kako da pronađemo balans?

Tokom poslednjih nekoliko godina tržište rada doživelo je velike promene. Period intenzivnog job hoppinga, kada su zaposleni često menjali poslove u potrazi za većim platama i boljim uslovima, polako ustupa mesto job hugging trendu. A to znači da, umesto da tragaju za novim prilikama, mnogi zaposleni se grčevito drže trenutnih pozicija, čak i kada osećaju da su prerasli svoju ulogu ili da ih posao jednostavno ne ispunjava. A zašto dolazi do ovoga? Da li je u pitanju nesigurnost, strah ili smo jednostavno zaglavljeni u zoni komfora?

Job hugging trend

Ovaj fenomen proizlazi pre svega iz nesigurnosti. Ekonomske krize, rastuće cene, talasi otpuštanja i nestabilna politička situacija u zemlji i svetu doprinose tome da ljudi više vrednuju sigurnost nego razvoj. Umesto da rizikuju i krenu u nepoznato, ljudi mahom biraju da ostanu tamo gde jesu – makar to značilo tapkanje u mestu, manja primanja i nemogućnost napredovanja. Iako na prvi pogled deluje kao lojalnost poslodavcu, job hugging je zapravo način da se pronađe prividna stabilnost u turbulentnom vremenu. Konstantan rad na jednom može doneti osećaj predvidljivosti i mirnoće, ali dugoročno može biti i te kako iscrpljujuće. Zaposleni koji grle svoj posao (job hugging na engleskom upravo to i znači) često se suočavaju sa povećanim stresom, promenama u ponašanju i padom motivacije. Umesto da se razvijaju i grade karijeru, oni se fokusiraju na zadatke koje već dobro poznaju, izbegavajući nove izazove. To može dovesti do zasićenosti i frustracije, pa čak i do sagorevanja (burn out-a) Još jedan problem je tiha neangažovanost. Kada zaposleni ostaje samo zato što se plaši promena, to se vremenom odražava na njegov učinak i odnose u samom timu. Na površini sve deluje mirno, ali unutra raste nezadovoljstvo koje može postati prepreka i zaposlenom i kompaniji.

Kako izaći iz začaranog kruga?

Prvi korak je osvešćivanje – priznati sebi da niste srećni ili da vas trenutni posao ne inspiriše. Strah od nepoznatog često je veći od realne opasnosti koju nosi sama promena, pa je važno postaviti sebi pitanja: šta vas zaista ispunjava, šta želite da naučite i kuda želite da idete? Drugi korak je ulaganje u sopstveni razvoj. Čak i ako trenutno ne planirate promenu posla, učenje i usvajanje novih veština, dodatne edukacije ili istraživanje drugih oblasti poslovnih interesovanja mogu vam pomoći da se pripremite za neke buduće poslovne prilike. To može biti kurs, on line predavanje, ali i posmatranje kolega u drugim timovima i oblastima koje vam deluju privlačno. Treći korak je razgovor. Otvoren dijalog sa nadređenima može biti važan alat – jer ponekad se nova prilika krije u okviru iste kompanije. Ako izrazite svoje ambicije i interesovanja, možete dobiti priliku da se oprobate u drugačijim zadacima ili projektima, bez potrebe da odmah menjate posao.

Balans između stabilnosti i rasta

Važno je naglasiti da stabilnost nije isto što i pasivnost. Možemo ostati u istoj firmi, a i dalje napredovati, razvijati nove veštine i istraživati različite mogućnosti. Ključ je u tome da ne upadnemo u zamku čekanja i odlaganja. Ako ste dugo na istom mestu, napravite mapu karijere: gde ste sada, gde želite da budete i šta je potrebno da biste stigli do tog cilja. S druge strane, ako vas posao iscrpljuje i guši, možda je upravo to signal da je vreme za promenu. Iako promena uvek nosi rizik, ona otvara i vrata ka novim iskustvima i zadovoljstvu koje je naprosto nemoguće postići ostajanjem u zoni komfora. Job hugging je prirodna reakcija na nesigurnost, ali ne bi trebalo da postane dugoročna strategija. Najvažnije je ostati svestan svojih potreba i ciljeva, jer samo tako možemo izbeći stagnaciju. Kada aktivno radimo na sebi, gradimo otpornost i sigurnost iznutra, bez obzira na spoljne okolnosti. Na kraju, odluka je individualna: nekima će ostanak u istoj kompaniji doneti mir, a drugima će promena doneti novu energiju. Ali ono što svi možemo da uradimo jeste da prestanemo da se držimo za trenutni posao samo iz straha. Umesto toga, možemo ga posmatrati kao jedan stepenik u karijeri, dok hrabro koračamo ka sledećem.

Foto: Instagram / @bruwatta, @aika_05_0