Savremeni način života – brza hrana, stres, manjak sna i fizičke aktivnosti – često nas dovodi do poremećaja o kojima se donedavno retko govorilo. Jedan od njih je insulinska rezistencija, stanje koje se razvija tiho i neprimetno, a može biti uvod u dijabetes tipa 2, gojaznost, hormonalne disbalanse i brojne druge zdravstvene probleme. Prepoznavanje ranih znakova ključno je za pravovremenu reakciju i promenu navika.
Šta je zapravo insulinska rezistencija?
Insulin je hormon koji pomaže glukozi da iz krvi pređe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije. Kada telo postane otporno na insulin, glukoza se zadržava u krvi, a pankreas proizvodi sve više ovog hormona kako bi nadoknadio slab efekat. Vremenom, to može iscrpeti organizam i izazvati ozbiljne metaboličke poremećaje.
Prvi znakovi insulinske rezistencije koje ne treba ignorisati
Jedan od najčešćih ranih simptoma je stalna želja za slatkišima i ugljenim hidratima. Telo pokušava da brzo dobije energiju, jer ćelije ne koriste glukozu efikasno. Takođe, mnogi primećuju naglu pospanost ili umor nakon obroka, posebno onih bogatih šećerom ili testom. Još jedan čest znak jeste neobjašnjivo gojenje, naročito u predelu stomaka, iako ishrana nije drastično promenjena. Insulinska rezistencija podstiče skladištenje masti, pa se salo nakuplja upravo oko struka. Kod žena se može javiti i neredovan ciklus, pojačana maljavost ili akne, jer hormonski disbalans utiče na nivo androgena. Muškarci, s druge strane, mogu primetiti smanjen nivo energije i koncentracije. Tamne mrlje na koži, najčešće na vratu, pazusima ili preponama, takođe su upozorenje – reč je o stanju zvanom acanthosis nigricans, koje je povezano sa povišenim nivoom insulina u krvi.
Kako reagovati na vreme?
Dobra vest je da se insulinska rezistencija može držati pod kontrolom – pa čak i preokrenuti – uz promene u načinu života. Osnova je izbalansirana ishrana, bogata povrćem, integralnim žitaricama, proteinima i zdravim mastima, uz izbegavanje industrijskog šećera i rafinisanih ugljenih hidrata. Redovna fizička aktivnost, makar brza šetnja od 30 minuta dnevno, pomaže ćelijama da postanu osetljivije na insulin. Ne manje važno – smanjenje stresa i kvalitetan san stabilizuju hormone i nivo šećera u krvi. Ako sumnjate na insulinsku rezistenciju, obavezno se obratite lekaru koji će preporučiti testove (glukoza, insulin, HOMA indeks). Rano otkrivanje znači i veću šansu da sprečite ozbiljnije posledice – jer kada razumete signale koje vam telo šalje, možete mu pomoći da ponovo uspostavi ravnotežu.
Foto: Instagram / @mmarialucia, @heybecca.ua
