Ako ste žena u četrdesetim, verovatno ste uveliko svesni da fokus morate prebaciti na zdravlje. Vreme je za redovne mamografije, kontrolu polnih hormona, faktora štitne žlezde, a i gustina kostiju je nešto o čemu morate voditi računa. Naravno, morate naći negde vreme za fizičku aktivnost, jer estrogen opada i vaši mišići se prosto tope, kao i pokretljivost. Ali, da li ste znali da ovom spisku morate dodatni i proveru lipidnog statusa? Naučna istraživanja su dokazala da, kakav god da vam je stil života, menopauza neminovno donosi porast holesterola. Šta nam se to događa?
Kako se menja lipidni status kod žena u perimenopauzi?
Novo istraživanje predstavljeno na ESC Kongresu u Londonu, prošle godine, dokazuje da žene koje prolaze kroz perimenopauzu beleže promene u profilu holesterola u krvi, što može imati negativan uticaj na njihovo kardiovaskularno zdravlje. Tokom i nakon menopauzalne tranzicije dolazi do povećanja čestica lošeg holesterola (LDL) i smanjenja čestica dobrog holesterola (HDL). Dakle, ne morate promeniti nijednu jedinu naviku, možete paziti šta jedete i vežbati i opet, vaš će lipidni profil postati rizičan. Stoga, životne navike postaju još značajnije, ako želite da sprečite razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Da li su promene lipidnog statusa opasne?
Vi ih ne vidite, niti ih osetite, ali ove promene tiho urušavaju vaše zdravlje. Sve ove promene zajedno dovode do pojačane aterogeneze, procesa u kojem se holesterol i druge masti talože u zidovima arterija, stvarajući plakove koji sužavaju krvne sudove i povećavaju rizik od: infarkta, angine, moždanog udara i raznih arterijskih bolesti. Mnoge žene i lekari ne obraćaju pažnju na promenu lipidnog statusa u menopauzi jer izostaju simptomi, pa se zato često kasni sa prevencijom. A upravo u četrdesetim godinama života žene postoji prozor mogućnosti da se interveniše: zdravim stilom života, boljom ishranom, fizičkom aktivnošću, a u nekim slučajevima i lekovima, kako bi se smanjio rizik pre nego što dođe do ozbiljnijih kardiovaskularnih obolenja.
Koliko su kardiovaskularne bolesti opasne za žene?
Veoma, baš kao i za muškarce! Kardiovaskularne bolesti predstavljaju glavni uzrok smrti kod žena, uprkos raširenom pogrešnom uverenju da je to muška bolest. Čak 40% svih smrti žena uzrokovano je nekom bolešću kardiovaskularnog sistema. Jedina razlika je što žene ove bolesti razvijaju, u proseku, desetak godina nakon njihovih vršnjaka muškog pola. Njih ovaj rizik pogađa naglo, baš u vreme menopauze. Mehanizmi koji stoje iza ovih promena lipidnog statusa još uvek nisu u potpunosti shvaćeni, ali je činjenica da upravo oni dovode do naglog povećanja rizika od infarkta i vaskularnih obolenja kod ženskog pola. Za sada, samo se pretpostavlja da i oni imaju veze sa padom nivoa estrogena.
Kako popraviti svoj lipidni status u četrdesetim godinama?
Popravka lipidnog statusa tokom menopauze zahteva promišljen pristup koji uključuje promene u načinu života, a ponekad i medicinsku intervenciju. Ključni faktor je ishrana, jer ono što se svakodnevno stavlja na tanjir ima najveći uticaj na nivo masnoća u krvi. Najzdraviji obrazac ishrane za žene u menopauzi pokazao se mediteranski način ishrane, bogat povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, maslinovim uljem i orašastim plodovima. Posebno mesto u ovoj ishrani zauzima masna riba, poput lososa, sardine i skuše, koja se preporučuje najmanje dva puta nedeljno. Voće s niskim glikemijskim indeksom takođe ima svoje mesto, jer ne opterećuje šećer u krvi i podržava metaboličku stabilnost. S druge strane, važno je ograničiti zasićene masti, koje se nalaze u crvenom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima i industrijski prerađenoj hrani. Još štetnije su trans-masti, koje dodatno pogoršavaju lipidni profil tako što povećavaju LDL i smanjuju HDL holesterol. Znači, zaboravite na pomfrit!
Telesna aktivnost igra jednako važnu ulogu u regulaciji lipida. Redovno vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla, pomažu u snižavanju triglicerida i podizanju dobrog HDL holesterola. Dodavanje treninga snage doprinosi očuvanju mišićne mase, poboljšava osetljivost na insulin i olakšava kontrolu telesne težine. Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerenog fizičkog napora nedeljno, raspoređenog kroz više dana, kako bi efekti bili kontinuirani i održivi. Kontrola telesne težine u ovom životnom periodu ima višestruki značaj, jer žene u menopauzi prirodno gube mišićnu masu i lakše nagomilavaju masno tkivo, posebno u predelu stomaka. Čak i relativno mali gubitak telesne mase može značajno poboljšati nivoe LDL holesterola, triglicerida i ukupnog holesterola, čime se direktno utiče na smanjenje kardiovaskularnog rizika.
Foto: Instagram/@kathrine_karpova, @ugolevna, @keziacook
