Čim otvorimo oči, često nas obaspe lavina informacija, obaveza i notifikacija koje nas stavljaju u stanje blage tenzije – čak i pre prve šoljice kafe. U savremenom ritmu života, stres je gotovo postao podrazumevan. Iza te napetosti, ubrzanog pulsa ili osećaja iscrpljenosti često se krije kortizol – hormon koji telo luči kao odgovor na stresne situacije. Iako nam u kratkom roku pomaže da se nosimo sa izazovima, hronično povišen nivo kortizola može izazvati niz problema: nesanicu, pad imuniteta, probleme sa varenjem, anksioznost i čak povećanje telesne težine, posebno u predelu stomaka. Dobra vest je da određene svakodnevne navike mogu pomoći da se nivo kortizola prirodno spusti i telo vrati u balans.
Šta utiče na povećanje kortizola?
Telo i um reaguju na sve više pritisaka: od posla, porodičnih obaveza, gužvi, do neprekidnog toka informacija i očekivanja. Kortizol, iako prirodno prisutan u organizmu i važan za buđenje, energiju i reakciju na opasnost, može da postane štetan kada je hronično povišen. Njegovo dugotrajno prisustvo u visokom nivou utiče na imunitet, kvalitet sna, varenje, mentalno zdravlje i čak može doprineti povećanju telesne težine. Povećanje kortizola najčešće izaziva hroničan stres, ali i faktori kao što su nedostatak sna, prekomerno konzumiranje kofeina, iscrpljujuća fizička aktivnost bez adekvatnog odmora ili neuravnotežena ishrana. Ako se telo svakodnevno suočava sa neizvesnošću, napetostima i bez trenutka za predah, nadbubrežne žlezde ostaju aktivne u bori se ili beži režimu (fight or run), što dodatno opterećuje organizam. Čak i emocionalni izazovi, poput anksioznosti i depresije, mogu doprineti stalnom lučenju ovog hormona. Ponekad, i neprimetne svakodnevne navike poput preskakanja obroka, dugih noćnih smena ili ignorisanja umora, postaju okidač za njegovu disbalansiranost. U nekim slučajevima, određena zdravstvena stanja, poput Kušingovog sindroma ili hroničnih zapaljenja, mogu biti fiziološki uzrok viška kortizola. Razumevanje ovih uzroka ključno je za povratak ravnoteže.
Kako da dan prođe sa što manje stresа?
Jedna od najefikasnijih metoda je jutarnje izlaganje prirodnom svetlu – samo 10 minuta na dnevnom svetlu može resetovati unutrašnji sat i umiriti sistem. Vežbanje takođe igra veliku ulogu: umerena fizička aktivnost poput brzog hoda, joge ili plesa ne samo da podstiče lučenje endorfina, već i direktno pomaže u smanjenju kortizola. Disanje je još jedan moćan alat. Vežbe svesnog disanja ili tehnike poput 4-7-8 disanja umiruju nervni sistem u roku od nekoliko minuta. Kvalitetan san je takođe ključan – neredovan raspored spavanja dodatno zbunjuje hormone, dok redovno ležanje i buđenje u isto vreme pomažu stabilizaciji celokupnog sistema. Ishrana ima svoj ogroman uticaj. Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, magnezijumom i vitaminom C pomaže telu da se bolje nosi sa stresom. Izbegavanje preteranog unosa kofeina i šećera može sprečiti dodatne oscilacije hormona. Ne zaboravimo i važnost društvenih kontakata – kratak razgovor s prijateljem, smeh i dodir s voljenom osobom prirodno snižavaju nivo stresa. U svetu koji nas stalno ubrzava, ove male, ali moćne navike mogu napraviti razliku između svakodnevne iscrpljenosti i osećaja unutrašnje ravnoteže. Kortizol možda jeste hormon stresa, ali uz prave rutine – on može biti pod našom kontrolom.
Foto: Instagram@mediterravie, @valentinabarbabuffi, @joshbrook_
