Porođaj se često prikazuje kao vrhunac radosti i početak najlepšeg životnog poglavlja jedne žene. Ali za neke mame, taj trenutak ostavlja dubok trag koji ne prolazi. Postporođajni posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je stanje koje se može javiti nakon što prođete kroz traumatično iskustvo tokom trudnoće, porođaja ili neposredno nakon njega.Trauma može biti stvarna ili samo tako doživljena – ali u oba slučaja, posledice su stvarne. Ako se osećate kao da stalno živite u strahu, imate iznenadne napade panike, ili vas proganjaju slike i osećanja vezana za porođaj – možda se suočavate sa postporođajnim PTSP-om. Ono što treba da znate jeste da niste same. I što je još važnije – ovo stanje se može uspešno lečiti.
Kako prepoznati postporođajni PTSP?
Ako osećate da se ne možete opustiti, da vas sitnice uznemire ili vas i dalje „juri“ porođajno iskustvo – niste umislile. Evo simptoma na koje treba da obratite pažnju:
- Uznemirujuća sećanja, flešbekovi, noćne more
- Reakcije na okidače koji vas podsećaju na traumu
- Izbegavanje ljudi, mesta ili razgovora koji vas podsećaju na porođaj
- Konstantna napetost i osećaj kao da ste neprestano u opasnosti
- Pojačana reakcija na zvuke, dodire ili pokrete
- Osećaj odvojenosti od stvarnosti i bliskih osoba
- Anksioznost, napadi panike, problemi sa spavanjem i koncentracijom
- Fizički simptomi – glavobolje, mučnina, stomačni bolovi
- Učestalo osećanje tuge ili beznade
Ako prepoznajete ove simptome kod sebe, znajte da nisu znak slabosti – već poziv tela i uma da zatražite pomoć.
Ko sve može imati postporođajni PTSP?
Postporođajni PTSP ne pogađa samo žene koje su imale ekstremne medicinske komplikacije. Iako se PTSP najčešće vezuje za vojnike i velike nesreće, sve više se prepoznaje i među majkama – čak i onima koje su imale, naizgled, uobičajen porođaj.
Istraživanja pokazuju da između 3% i 9% žena razvije PTSP nakon porođaja, dok više od 30% doživi neke simptome. Problem je što se ovo stanje često ne prepoznaje i ne dijagnostikuje na vreme.
Šta može izazvati postporođajni PTSP?
Postporođajni PTSP može biti izazvan nizom različitih situacija. Neki od mogućih uzroka uključuju:
- Težak, dugotrajan i bolan porođaj
- Hitni carski rez
- Upotreba forcepsa ili vakuuma pri porođaju
- Zdravstveni rizik za majku ili bebu tokom trudnoće ili porođaja
- Odlazak bebe na intenzivnu negu
- Nedostatak komunikacije i podrške tokom porođaja
- Fizičke komplikacije kao što su obilno krvarenje, preeklampsija, eklampsija, histerektomija
Važno je naglasiti: ono što je za jednu osobu samo komplikacija, za drugu može biti izvor duboke traume. Vaše iskustvo je važno.
Faktori rizika
Ne razvije svaka žena PTSP posle traumatičnog porođaja. Međutim, određeni faktori povećavaju rizik:
- Prethodno traumatično iskustvo (nasilje, zlostavljanje, nesreće…)
- Ranija dijagnoza PTSP-a, anksioznosti ili depresije
- Nedostatak emocionalne i socijalne podrške
- Teška ili visokorizična trudnoća
- Negativna iskustva sa zdravstvenim radnicima
Ako ste već ranije prošli kroz teško iskustvo, vaša osetljivost na novu traumu može biti pojačana.
Razlika između postporođajnog PTSP-a i postporođajne depresije
Ova dva stanja se često mešaju, ali su u osnovi različita.
Postporođajni PTSP nastaje zbog traume vezane za porođaj, a karakteriše ga prisustvo flešbekova, izbegavanje, napetost. Postporođajna depresija s druge strane nastaje usled hormonskih promena i stresa, a prate je dominatan osećaj tuge, bezvoljnost i gubitak interesa za sve.
Oba stanja zahtevaju pažnju i podršku – i oba se mogu uspešno lečiti.
Koliko traje postporođajni PTSP?
Trajanje postporođajnog PTSP-a zavisi od mnogo faktora – koliko je bilo ozbiljno traumatično iskustvo, da li ste prepoznali simptome, i koliko brzo ste potražili pomoć.
Bez lečenja, simptomi mogu trajati godinama. Ali ako reagujete na vreme, moguće je da se opravite u roku od nekoliko meseci i povratite osećaj sigurnosti.
Dijagnoza i lečenje
Samo lekar ili psihoterapeut može postaviti dijagnozu postporođajnog PTSP-a. To obično uključuje razgovor, upitnike poput Perinatalnog PTSD upitnika i procenu u skladu sa međunarodnim kriterijumima (DSM-5).
Lečenje najčešće obuhvata psihoterapiju, uključujući:
- Kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT)
- EMDR terapiju (pokreti očiju za obradu traume)
- Terapije izlaganja i narativnu terapiju
- Medikamentnu terapiju, ukoliko je potrebno (najčešće antidepresivi i lekovi za anksioznost – ali uvek uz nadzor lekara, posebno ako dojite)
- Grupnu i individualnu podršku, kao i samoosnažujuće rituale i praksu brige o sebi
Kako izgleda oporavak?
Oporavak od postporođajnog PTSP-a ne mora biti brz – ali je moguć. Uz podršku stručnjaka, porodice i zajednice, možete:
- Naučiti da se nosite sa traumom
- Umanjiti simptome i izbeći pogoršanje
- Vratiti osećaj kontrole i sigurnosti
- Ponovo se povezati sa sobom, partnerom i svojom bebom
- Relaps je moguć – zato je važno da imate osobe kojima možete da se obratite u svakom trenutku.
Važno je da znate: zaslužujete pomoć i podršku! Ako ste se prepoznale u ovom tekstu, napravite prvi korak: razgovarajte sa stručnjakom. Ne morate sve same. Vaše mentalno zdravlje je jednako važno kao i briga o bebi.
Jer samo ako ste vi dobro – vaša porodica raste u ljubavi i sigurnosti.
Foto: Kate Gundareva/pexels, Nikita Nikitin/pexels, Instagram/@emelieolson
