Oktobar je Mesec svesti o raku dojke: Predstavljamo vam L&Z health vodič – kada su promene na dojkama razlog za uzbunu?
Oktobar se širom sveta obeležava kao Mesec svesti o raku dojke (Breast Cancer Awareness Month). Cilj ovog obeležavanja je podizanje svesti o važnosti redovnih pregleda dojki, ranog otkrivanja raka i o samoj dostupnosti savremene terapije. Važno je napomenuti da se grudi prirodno menjaju tokom života žene – usled hormonskih promena, menstrualnog ciklusa, trudnoće, dojenja ili uzrasta. Ipak, neke promene na dojkama mogu biti znak da je vreme za dodatni oprez i posetu lekaru. Saznanja o sopstvenom telu i samopregledi, kao i redovni godišnji pregledi… Sve ovo može biti mogu biti ključno u ranom otkrivanju potencijalnih problema.
Kakve sve promene na dojkama postoje?
Tkivo dojki sastoji se od žlezdi, masnog i vezivnog tkiva, a sastav se menja tokom života žene pod uticajem hormona, starosti, trudnoće, dojenja i telesne mase. U mladosti, žlezdano tkivo dominira, dok s godinama raste udeo masnog tkiva, naročito posle menopauze. Hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa takođe mogu izazvati osećaj napetosti, otoka ili bolova u dojkama, što je najčešće bezopasno i prolazno.
Međutim, tkivo dojki može biti podložno različitim promenama – od benignih, poput cisti i fibroadenoma, do ozbiljnijih stanja poput karcinoma dojke. Promene se mogu manifestovati kao kvržice, zadebljanja, promene u veličini ili obliku dojke, uvlačenje bradavice, iscedak, crvenilo ili bol.
Zato je važno redovno pratiti stanje svojih dojki, kroz samopreglede i preventivne preglede kod lekara. Upoznavanje sa sopstvenim telom najbolji je način da na vreme uočite bilo kakvu promenu i reagujete na pravi način. Zdrave navike i redovni pregledi ključ su očuvanja zdravlja dojki.
Promene na dojkama koje se ne smeju ignorisati
Iako većina promena na dojkama nije razlog za paniku, postoje simptomi koji zahtevaju brzu reakciju. Oticanje, kvržice ili zadebljanja koja nisu postojala ranije, naročito ako su prisutna samo u jednoj dojci su prvi razlog za uzbunu. Obratite pažnju i na promene na koži kao što su crvenilo, naboranost, ljuskanje ili povlačenje kože dojke. Promena veličine ili oblika dojke bez očiglednog razloga, kao i iscedak iz bradavice, te povlačenje bradavice ili bol koji ne prolazi.posebno ako je krvav ili se javlja samo na jednoj dojci su takođe alarmi za uzbunu. Važno je naglasiti da kvržice nisu uvek znak raka dojke. One mogu biti i ciste, fibroadenomi ili druge benigne promene. Ipak, svaku novu ili sumnjivu promenu treba proveriti kod lekara specijaliste.
Kada ići na prvi pregled dojki?
Svim ženama se preporučuje da prvi ultrazvuk dojki obave već nakon 25. godine, a mamografiju od 40. godine, svake dve godine – ili češće ako postoji porodična istorija bolesti. Žene koje imaju bližu srodnicu (majku, sestru) koja je obolela od raka dojke, trebalo bi da se jave na pregled ranije i redovno. Rana dijagnoza povećava šanse za potpuno izlečenje, pa je ulaganje u redovne preglede zapravo ulaganje u sopstveno zdravlje.
Samopregled dojki
Samopregled je jednostavan, ne traje duže od nekoliko minuta i najbolje ga je obavljati jednom mesečno, između sedmog i desetog dana menstrualnog ciklusa, kada su dojke najmanje osetljive.
Pogledajte dojke u ogledalu s podignutim i spuštenim rukama. Obratite pažnju na simetriju, promene u veličini, obliku, boji ili položaju bradavica.
Palpacija stojeći: Vrhovima prstiju pregledajte celu dojku u krugovima ili pravolinijski – počevši od spoljnog dela ka bradavici. Ne zaboravite ni regiju ispod pazuha.
Ležeći položaj: Ponovite isti pregled ležeći na leđima, sa jastukom ispod ramena i rukom podignutom iznad glave.
Proverite bradavice: Lagano ih pritisnite da proverite ima li iscetka.
Iako se rak dojke najčešće dijagnostikuje kod žena starijih od 50 godina, sve veći broj slučajeva javlja se i kod mlađih žena. Zbog toga je važno da već od srednjih dvadesetih godina žene steknu naviku samopregleda i odlaska na kontrole. Briga o zdravlju dojki ne završava se posle porođaja ili u menopauzi – naprotiv, tada postaje još važnija. Zdravlje nije nešto što treba uzimati zdravo za gotovo. Pratite svoje telo, osluškujte ga i ne odlažite posetu lekaru.
Foto: Freepik.com, ArtHouse Studio/pexels, Anastasiia Goncharova/pexels
