Bezglutenska ishrana nije samo trend: Šta je celijakija i kako živeti s njom?
Celijakija je hronično autoimuno oboljenje koje se javlja kod osoba genetski predisponiranih da reaguju negativno na gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži. Kada osoba sa celijakijom unese gluten, njegov imuni sistem reaguje tako što napada sopstvenu sluzokožu tankog creva, što vremenom dovodi do oštećenja crevnih resica – malih izbočina koje apsorbuju hranljive materije iz hrane. Ovo stanje može izazvati različite simptome, od blagih do veoma izraženih, a najčešći su: nadutost, bol u stomaku, dijareja, umor, gubitak telesne mase, anemija, osip na koži, ali i problemi sa koncentracijom i raspoloženjem. Kod neke dece i odraslih, celijakija se može manifestovati i bez jasnih digestivnih simptoma, što otežava dijagnozu.
Šta je celijakija?
Celijakija je autoimuna bolest kod koje organizam ne podnosi gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i spelti. Kada osoba koja ima celijakiju unese gluten putem hrane, njen imuni sistem reaguje tako što napada sopstvenu sluzokožu tankog creva. To izaziva oštećenje crevnih resica – malih struktura koje služe za upijanje hranljivih materija iz hrane. Kao posledica, telo ne može pravilno da apsorbuje vitamine, minerale i ostale nutrijente, što može izazvati brojne zdravstvene probleme.
Simptomi celijakije
Digestivni simptomi:
Nadimanje
Bolovi i grčevi u stomaku
Hronična dijareja ili zatvor
Masne, blede ili jako neprijatne stolice
Mučnina i povraćanje
Simptomi vezani za apsorpciju hranljivih materija:
Hronični umor
Anemija (naročito manjak gvožđa)
Gubitak telesne mase
Nedostatak vitamina i minerala (B12, D, kalcijum…)
Simptomi kod dece:
Zastoj u rastu i razvoju
Razdražljivost
Slab apetit
Proliv, nadimanje
Kožni simptom:
Dermatitis herpetiformis – hronični osip koji svrbi, najčešće na laktovima, kolenima, zadnjici i temenu
Simptomi koji često zbunjuju:
Glavobolje ili migrene
Problemi sa koncentracijom („brain fog“)
Promene raspoloženja, anksioznost ili depresija
Bolovi u kostima i zglobovima
Nepodnošljivost laktoze (česta kod nelečene celijakije)
Važno je napomenuti da neki ljudi sa celijakijom nemaju uopšte izražene simptome, iako oštećenje creva postoji – to se zove tihi oblik celijakije.
Šta ako sumnjate na celijakiju?
Ne započinjite bezglutensku ishranu sami! Najpre se obratite lekaru. Za dijagnozu se obično rade:
Krvne analize (na specifična antitela)
Gastroskopija sa biopsijom tankog creva (da se potvrdi oštećenje)
Kada se postavi dijagnoza, jedini efikasan lek je doživotna bezglutenska ishrana. Uz pridržavanje dijete, simptomi se povlače, a crevo se obnavlja.
Da li se celijakija može izlečiti?
Nažalost, celijakija se ne može izlečiti u klasičnom smislu – to je doživotno stanje. Ipak, ono se može veoma uspešno kontrolisati uz strogu i doslednu bezglutensku ishranu. Kada osoba prestane da unosi gluten, simptomi se postepeno povlače, a oštećena crevna sluzokoža se vremenom regeneriše.
Redovno praćenje kod gastroenterologa i nutricioniste je preporučljivo, jer je cilj ne samo izbeći simptome celijakije, već i sprečiti dugoročne komplikacije poput osteoporoze, neplodnosti, hronične anemije ili čak nekih vrsta karcinoma.
Šta se sme jesti ako imate celijakiju?
Bezglutenska ishrana podrazumeva izbacivanje svih izvora glutena, ali i pažljivo čitanje deklaracija, jer gluten može biti prisutan i kao skriveni sastojak.
Dozvoljene namirnice:
Voće i povrće
Meso, riba i jaja (svežeg porekla, bez dodataka)
Mleko i mlečni proizvodi (bez dodataka glutena)
Mahunarke, orašasti plodovi, semenke
Bezglutenske žitarice: pirinač, kukuruz, proso, heljda, amarant, kinoa
Industrijski proizvodi s oznakom „gluten free“
Namirnice koje treba izbegavati:
Pšenica, raž, ječam, spelta i njihovi derivati (brašno, griz, testenina, hleb, peciva)
Industrijski proizvodi bez jasne oznake da su bez glutena (sosovi, supe, začini, čokolade, grickalice)
Hrana iz restorana ako postoji rizik od kontaminacije glutenom
Saveti za život sa celijakijom
Uvek čitajte deklaracije. Gluten se često nalazi tamo gde ga ne očekujete – u mesnim prerađevinama, začinima, pa čak i lekovima.
Koristite zasebne posude i pribor za kuvanje kako biste izbegli unakrsnu kontaminaciju.
Obavezno se testirajte ako imate rođake sa celijakijom – genetska predispozicija je značajna.
Obrazujte se i povežite sa zajednicom – postoje brojne organizacije i online grupe koje pružaju podršku obolelima.
Celijakija nije laka dijagnoza, ali uz pravilnu ishranu i informisanost, moguće je voditi potpuno normalan, zdrav i ispunjen život. Ključ je u tome da prepoznate gluten kao izazivača i da naučite kako da ga izbegavate, a da pritom ne uskraćujete sebi zadovoljstvo u hrani.
Ako sumnjate na celijakiju, važno je ne uvoditi bezglutensku ishranu pre nego što se urade testovi, jer to može otežati postavljanje tačne dijagnoze. Obratite se svom lekaru i napravite prvi korak ka boljem zdravlju.
Foto: SHVETS production/pexels, Kool Shooters/pexels, SHVETS production/pexels, helloaesthe/pexels, feyre b/pexels
