Dok tanak struk i ravan stomak mnogima predstavljaju ideal, sve više žena primećuje da uporan višak u predelu stomaka koji ne reaguje ni na dijetu ni na vežbanje. U mnogim slučajevima, uzrok leži dublje – u hormonskom disbalansu. U nastavku istražujemo šta je zapravo hormonski stomak, da li se i kako možemo rešiti viška sa predela stomaka i kako da sprečimo da se taj višak ponovo nagomila.
Šta je zapravo hormonski stomak i šta sve utiče na njega?
Hormonski stomak ne mora da znači višak kilograma, već nagomilavanje masnih naslaga u predelu abdomena, koje je često uzrokovano poremećajem hormona poput kortizola, insulina i prolaktina. Iako mala količina masti u ovom predelu može biti normalna (posebno kod žena), hronični stres, loš san, nepravilna ishrana i sedentarni način života mogu dovesti do ozbiljnijeg poremećaja ravnoteže u telu.
Kortizol i stres
Kortizol, poznat kao hormon stresa, podstiče skladištenje masti u predelu stomaka. Hronično povišen kortizol, uzrokovan stalnim stresom, manjkom sna i konzumiranjem velike količine kofeina, remeti rad nadbubrežnih žlezda i blokira proces sagorevanja masti. Samim tim, dolazi i do nagomilavanja masnih naslaga u predelu stomaka.
Insulinska rezistencija
Prekomerno unošenje šećera i brze hrane, kao i manjak fizičke aktivnosti, mogu dovesti do insulinske rezistencije. To stanje otežava razgradnju masti i doprinosi formiranju takozvanog insulinskog stomaka.
Prolaktin
Povišen nivo prolaktina može usporiti metabolizam i izazvati taloženje masti, naročito na stomaku, leđima i grudima. Smanjenjem telesne težine na zdrav način (promenom navika u ishrani i redovnom fizičkom aktivnošću), često dolazi i do normalizacije ovog hormona.
Može li se hormonski stomak smanjiti?
Prvi i najvažniji korak svakako je laboratorijska analiza hormona, uključujući i proveru hormona štitne žlezde, insulina, kortizola i vitamina D. Nakon toga, znaćete šta vam je sve u disbalansu. Uz to, stručnjaci savetuju još neke promene. Na prvom mestu, važno je regulistai ishranu, a to znači da planirate obroke bez industrijski prerađenih namirnica, sa fokusom na prirodne izvore proteina, zdravih masti i sporih ugljenih hidrata. Jednako je važna i stabilna rutina spavanja: odlazak u krevet do 23h i buđenje između 6 i 7h. Fizička aktivnost, koja može da uključuje i jedvnostavne dnevne šetnje od 4.000 do 5.000 koraka, može napraviti ogromnu razliku. I na kraju, stres je jedan od glavnih okidača hormona koji utiču na višak kilograma u predelu stomaka. Pokušajte da smanjite izlaganje stresu ili da pronađete metode koje će vas umiriti nakon napornog dana. Ne zaboravite – zdravlje dolazi iznutra. Umesto da se fokusirate samo na izgled, pružite svom telu podršku kroz balansiranu svakodnevicu, i rezultati neće izostati.
Foto: Janosch Lino/Unsplash, cottonbro studio/pexels, Instagram/@reannlangas
