U savremenom društvu, granice kada je reč o majčinstvu značajno su se pomerile. Zbog obrazovanja, karijere, finansijske stabilnosti ili ličnih izbora, sve veći broj žena odlučuje se na trudnoću nakon 35. godine života. Ovaj fenomen naziva se kasna trudnoća, iako mnogi stručnjaci danas smatraju da termin kasna nosi nepotrebnu stigmu, jer mnoge žene u tridesetim i četrdesetim imaju zdravu trudnoću i porođaj. Ipak, odlučiti se na to žena postane majka posle 30. i dalje je tabu tema. Nas je interesovalo zašto je to tako. Uz to, pokušali smo i da konačno stavimo tačku na neke ukorenjene mitove.

Šta podrazumeva kasna trudnoća danas?

U medicinskoj praksi, trudnoća kod žene starije od 35 godina označava se kao trudnoća starije trudnice (eng. advanced maternal age). To naravno ne znači nužno da će se pojaviti komplikacije, ali ukazuje na to da je potrebno obratiti veću pažnju na određene aspekte zdravlja – kako same majke, tako i bebe.

Rizici koje nosi kasna trudnoća

Iako većina žena u kasnijim godinama rađa potpuno zdravu decu, kasna trudnoća ipak nosi povećane medicinske rizike. Neki od najčešćih uključuju:

• Povećan rizik od genetskih anomalija, poput Daunovog sindroma.
• Veća učestalost gestacijskog dijabetesa, visokog krvnog pritiska i preeklampsije.
• Veće šanse za komplikacije tokom porođaja, uključujući potrebu za carskim rezom.
• Smanjena plodnost, jer s godinama opada broj i kvalitet jajnih ćelija.
• Veći rizik od spontanih pobačaja i prevremenog porođaja.

Zbog toga se trudnicama starijim od 35 godina savetuje češće praćenje trudnoće, uključujući prenatalne testove i genetsko savetovanje.

Postoje li benefiti kasne trudnoće?

Iako se najviše govori o rizicima, kasna trudnoća ima i svoje prednosti. Žene koje rađaju u zrelijim godinama često su emocionalno stabilnije, finansijski sigurnije i zrelije pristupaju roditeljstvu. Istraživanja su pokazala da starije majke češće doje, imaju realnija očekivanja i izraženiji osećaj odgovornosti.

Takođe, neke studije sugerišu da rađanje u kasnijim godinama može pozitivno uticati na kognitivne sposobnosti žena u starosti, što se dovodi u vezu sa hormonskim promenama koje trudnoća donosi.

Na šta treba obratiti pažnju?

Žene koje planiraju trudnoću nakon 35. godine trebalo bi da se pripreme temeljno, što podrazumeva:

• Konsultaciju s ginekologom pre trudnoće, kako bi se procenilo opšte zdravlje i plodnost.
• Zdrav način života: uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesne mase i prestanak pušenja/konzumacije alkohola.
• Redovno praćenje trudnoće kod stručnjaka, uključujući genetske testove (npr. NIPT testiranje).
• Uzimanje prenatalnih vitamina, naročito folne kiseline, već nekoliko meseci pre samog začeća.

Kasna trudnoća danas više nije retkost niti tabu. Medicina je napredovala do te mere da mnoge žene u četrdesetim uspešno zatrudne i rode zdravu decu. Mnogo tih primera imamo i kod poznatih ličnosti kao što su Jennet Jackson, Hilary Swank i Gwen Stefani. Ipak, svaka trudnoća posle 35. zahteva dodatnu pažnju, informisanost i odgovorno zdravstveno ponašanje. Sa dobrom pripremom, podrškom i stručno vođenom trudnoćom, kasno majčinstvo može biti jednako ispunjeno i radosno kao i svako drugo.