Zdravstveni benefiti koji iznenađuju: Kako dojenje postaje pravi wellnes za majku

One jesu centar našeg sveta, ali ostavimo bebe po strani za trenutak samo, jer o ovome vam retko govore. Dojenje nije samo važno za bebu, ono ima značajne zdravstvene prednosti i za majku. Mnoge žene nisu svesne koliko ovaj prirodni proces može da učini za njihovo telo i um: od smanjenja rizika od raka dojke do postizanja hormonske ravnoteže. Zato, vreme je da, bar do kraja ovoga teksta, stavimo mame u fokus. Zaslužile ste.

Zdravstvene prednosti koje dojenje ima za majku

Nećemo raspravljati da li bi trebalo da dojite ili ne: to je lična odluka, intimna stvar o kojoj samo vi imate sud. Dojenje je zahtevno, naporno, iscrpljujuće i, nažalost, nije jednako za sve žene. Ipak, za one žene koje izaberu i mogu da doje, tu je niz zdravstvenih prednosti. Tokom dojenja telo oslobađa hormon oksitocin koji pomaže opuštanju, smanjuje stres i snižava krvni pritisak. Osim toga, dojenje smanjuje nivo estrogena, što može smanjiti rizik od raka dojke i jajnika. Takođe, pomaže u regulaciji šećera u krvi i smanjuje šanse za razvoj dijabetesa tipa 2. Uz to, dojenje podstiče brži oporavak materice nakon porođaja i poboljšava metabolizam. Sve ove promene čine dojenje moćnim saveznikom zdravlja majke.

Smanjuje rizik od raka dojke

Brojna istraživanja potvrđuju da žene koje doje imaju značajno manji rizik od razvijanja raka dojke. Zapravo, svaka godina provedena u dojenju smanjuje rizik za oko 4%, a kumulativno gledano, žene koje su dojile ukupno 12 meseci ili duže imaju i do 28% manju šansu da se suoče s ovom bolešću od svojih vršnjakinja koje nisu dojile. Zvuči kao mala stvar, ali na globalnom nivou, dojenje spašava oko 20.000 života godišnje. Ovaj efekat još je izraženiji kod žena sa genetskom predispozicijom. Kod onih koje nose BRCA1 mutaciju, poznatu po povezanosti s visokim rizikom od raka dojke, dojenje duže od godinu dana smanjuje rizik za čak 37%. U nekim studijama, kod žena koje su dojile duže od 13 meseci i/ili imaju više dece, rizik se prepolovljava.

Ali, kako ovaj zaštitni mehanizam deluje? Tokom dojenja, nivo estroge je niži, ovulacija i menstruacija najčešće izostaju. Pošto je dugotrajna izloženost estrogenu jedan od faktora rizika za rak dojke, jasno je kako ova hormonalna pauza može biti korisna. Uz to, sama laktacija podstiče prirodne procese obnavljanja u tkivu dojke, doslovno pomaže telu da se očisti od oštećenih ćelija koje bi potencijalno mogle postati problematične.

Dojenje štiti od dijabetesa tipa 2

Možda dojenje ne deluje kao nešto što ima veze s metabolizmom, ali naša tela znaju bolje. Istraživanja, među kojima i čuveno Nurses Health Study II, pokazuju da žene koje doje imaju značajno manji rizik od razvijanja dijabetesa tipa 2, bolesti koja je sve češća i među mlađom populacijom. Zvuči neverovatno, ali čak i kratkoročno dojenje, u trajanju od samo šest meseci, može da snizi rizik za ovu hroničnu bolest za oko 25%. Ako se dojenje nastavi duže, benefiti postaju još impresivniji: žene koje doje između 6 i 12 meseci smanjuju svoj rizik za skoro 50%, dok one koje nastave godinu dana i duže imaju čak 69% manju verovatnoću da razviju dijabetes tipa 2 u budućnosti. I tu se ne zaustavlja. Svaka dodatna godina dojenja, bez obzira na to da li je u pitanju jedno dete ili više njih, smanjuje rizik za dodatnih 15%. Drugim rečima, vaše telo pamti – i nagrađuje.

Kako to funkcioniše? Dojenje povoljno utiče na način na koji telo obrađuje glukozu i koristi insulin. Takođe, pomaže u vraćanju metabolizma u balans nakon trudnoće, što znači bolju kontrolu telesne težine, manju upalu i stabilniji nivo šećera u krvi. Za žene koje imaju porodičnu istoriju dijabetesa, ovaj efekat može biti naročito važan.

Dojenje čuva i kardiovaskularni sistem

Dojenje često povezujemo sa toplinom, bliskošću i prvim mesecima s bebom — ali ono ima i jednu tišu, ali ne manje važnu funkciju: čuva vaše srce. I to ne samo u prenesenom smislu. Velika korejska studija iz 2019. godine, objavljena u prestižnom Journal of the American Heart Association, analizirala je više od 290.000 žena i došla do jasnog zaključka — žene koje su dojile imale su niži rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani udar i moždani udar, u poređenju sa ženama koje nikada nisu dojile. Štaviše, kod žena koje su dojile 12 meseci ili više tokom života, rizik od srčanog udara bio je smanjen za oko 23%, dok je rizik od moždanog udara bio manji za čak 30%.

Kako dojenje to radi? Dok dojite, vaše telo oslobađa hormon oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi, koji ne samo da podstiče vezivanje s bebom, već i snižava krvni pritisak i stres. Osim toga, dojenje pomaže telu da se efikasnije nosi s masnoćama i šećerom u krvi, što znači manje šansi za arterijske plakove i druga oštećenja koja mogu opteretiti tvoje srce.

Pomaže hormonalni balans

Ako ste ikada imale osećaj da vam se telo tokom dojenja ponaša drugačije — smirenije, prisutnije, kao da tačno zna šta radi — niste to umislile. To je hormonska magija na delu. Glavni igrač u ovom procesu je oksitocin, koji se oslobađa svaki put kada dojite, i ne samo da pomaže otpuštanju mleka, već i snižava krvni pritisak, ublažava stres i daje onaj topao osećaj bliskosti i sigurnosti. Naučnici ga s razlogom nazivaju prirodnim lekom protiv anksioznosti.Uz to, tokom dojenja se smanjuju nivoi estrogena i progesterona, što može igrati značajnu ulogu u prevenciji hormonski zavisnih bolesti, poput raka dojke i jajnika. Vaše telo tokom ovog perioda funkcioniše pod uticajem hormona koji ga štite, obnavljaju i umiruju.

Foto: Instagram/@jeannedamas