Herpes zoster, poznatiji kao pojasasti osip, virusna je infekcija koja se najčešće javlja kod odraslih osoba, naročito nakon pedesete godine života. Iako ga mnogi mešaju sa običnim herpesom koji se pojavljuje na usnama, reč je o sasvim drugom oboljenju – bolnijem, dugotrajnijem i potencijalno ozbiljnijem. Iako herpes zoster nije retka bolest (prema statistikama, svaka treća osoba ga može dobiti tokom života) o njemu se malo govori, delimično zato što se povezuje sa starenjem, a delimično jer se simptomi često zanemaruju ili pogrešno tumače. Ljudi neretko misle da je u pitanju obična alergija ili kožni problem, što dovodi do kašnjenja u dijagnozi i lečenju.
Šta je virus herpes zoster i zašto se javlja?
Herpes zoster, poznat i kao pojasasti osip, predstavlja reaktivaciju varicella-zoster virusa – istog virusa koji izaziva vodene boginje u detinjstvu. Kada jednom preležite boginje, virus se ne izbacuje iz tela, već ostaje uspavan u nervnim ćelijama, često godinama, pa čak i decenijama. Većina ljudi nikada neće imati problema s njim, ali u određenim okolnostima on se može ponovo aktivirati. Najčešći okidači reaktivacije uključuju pad imuniteta, što se često dešava usled starenja, hroničnih bolesti, jakog fizičkog ili emotivnog stresa, kao i tokom oporavka od drugih infekcija ili nakon terapije koja slabi imuni sistem, poput hemoterapije. Kod nekih osoba, čak i bez očiglednog uzroka, virus može iznenada postati aktivan. Kada se reaktivira, virus putuje duž nervnih vlakana do kože, izazivajući bol, svrab i osip koji se obično javlja na jednoj strani tela. Taj bol može biti vrlo intenzivan i često se opisuje kao pečenje, trnjenje ili oštar nervni bol. Iako se najčešće javlja kod starijih osoba, herpes zoster može pogoditi i mlađe ljude ako imunitet oslabi.
Simptomi virusa herpes zoster
Simptomi herpesa zostera u početku su suptilni i lako se mogu pomešati s drugim stanjima. Prvi znakovi uključuju blag svrab, peckanje, trnjenje ili bol koji se javlja duž jednog nervnog puta, najčešće na jednoj strani trupa, ali ponekad i na licu, vratu ili rukama. Ove senzacije mogu trajati nekoliko dana pre nego što se pojave vidljive promene na koži. Zatim dolazi do pojave crvenila, a ubrzo nakon toga i osipa koji se pretvara u mehuriće ispunjene tečnošću. Osip najčešće formira traku ili pojas, prateći tok zahvaćenog nerva, što je i dalo naziv bolesti – pojasasti osip. Mehurići nakon nekoliko dana pucaju i prelaze u kraste, koje se postepeno suše i otpadaju, a ceo proces može trajati između dve i četiri nedelje. Kod većine osoba osip se povlači bez većih posledica, ali kod nekih – posebno starijih ljudi – može se javiti komplikacija poznata kao postherpetična neuralgija. To je dugotrajan, ponekad i hroničan bol koji ostaje u području gde je bio osip, čak i mesecima nakon što koža zaraste. Ova neuralgija može značajno narušiti kvalitet života, jer bol može biti vrlo intenzivan i otporan na terapiju.
Da li se virus herpes zoster može izlečiti?
Lečenje uključuje antivirusne lekove, koji su najefikasniji ako se započnu u prva 72 sata od pojave simptoma, kao i analgetike i lokalne preparate za ublažavanje bola i svraba. U težim slučajevima, koriste se i kortikosteroidi. Dobra vest je da postoji vakcina protiv herpesa zostera, koja se preporučuje osobama starijim od 50 godina ili onima sa oslabljenim imunitetom. Vakcinacija značajno smanjuje rizik od pojave bolesti, ali i od komplikacija poput hroničnog bola.
Iz iskustva: Kako je stres otključao virus herpes zoster
Herpes zoster jeste bolest o kojoj se retko priča, ali zaslužuje pažnju – jer rana reakcija pravi veliku razliku u kvalitetu oporavka. Ako osetite neuobičajen bol, svrab ili osip duž jedne strane tela, ne odlažite odlazak lekaru. Pravovremena pomoć može sprečiti brojne neprijatnosti. Upravo je to i poruka Đurđe Stanišić, novinarke, osnivačice i urednice web platforme beautydesk.rs, koja se i sama pre nekoliko godina susrela s ovim virusom. Sve je počelo prilično tiho – bolom u leđima, samo s jedne strane. Ništa strašno, pomislila sam, verovatno od sedenja. Provodim sate ispred kompjutera, stalno nešto završavam, jurim rokove, balansiram posao i privatni život koji je u tom periodu bio prilično turbulentan. Simptomi klasičnog umora, zar ne? Ali, bol nije prolazila. Danima, nedeljama. Postala je uporna, kao da telo pokušava nešto da mi kaže, a ja ga ne slušam. Po preporuci drugarice, mazala sam leđa kremom protiv bolova. I onda – iznenađenje. Osip. Na istom mestu gde me najviše mučila nelagodnost. Crvenilo, mehurići… posumnjala sam da sam alergična na neki sastojak iz kreme. Budući da mi nije delovalo bezazleno, odlučila sam da ipak proverim šta se dešava. Zakazala sam pregled kod dermatologa. Ušla sam, pokazala leđa, a doktorka mi je, bez mnogo oklevanja, rekla: To nije alergija. To je virus. Imate herpes zoster. Pogledala sam je kao da me upravo pitala da li sam sletela s Marsa. Virus?! Koji sad virus? Ispostavilo se da svi koji su ikad imali varičele (čak i ako se toga ne sećam) u sebi nose ovaj varičela-zoster virus. I on uglavnom miruje. Međutim, kada je telo duže vreme pod stresom, kad imunitet oslabi, kada doživite tzv. ,burnout – on iskoristi priliku. I pojavi se, kaže Đurđa. Lečenje je bilo mukotrpno i imalo je posledice. Dobila sam terapiju – antivirusni lek i cink za lokalnu primenu. U međuvremenu, i apetit mi je nestao – dosta sam smršala bez ikakve namere. Bila sam iscrpljena, fizički i emotivno. Međutim, ono što me najviše iznenadilo nije bio virus – već koliko sam dugo ignorisala signale koje mi je telo slalo. Srećom, bolovi su se postepeno smanjivali, osip se povukao, a ja sam prvi put zaista sela – ne za kompjuter, već sa sobom. I shvatila: ponekad bol nije samo fizička. Ponekad organizam poručuje da zastanemo, udahnemo i razmislimo kuda smo krenuli, priznala je Đurđa i dodala: Danas ne ignorišem kad me nešto boli. Trudim se da biram – koliko god je to moguće – na šta trošim svoju energiju.
Foto: cottonbro studio / pexels
Počinje Festival francuskog filma – izdvajamo must-see filmove (i savršen način da veče počne)
Francuski filmovi imaju onu nenametljivu moć da nas uspore, emotivno razgale, ali i vrate osećaj za estetiku. Zato, Festival francuskog filma čiji smo jedan od medijskih partnera, ne doživljavamo samo kao filmski događaj, već kao mali ritual – trenutak u kom spajamo kulturu, uživanje i dobar provod. Ipak, ovog puta, rešili smo da veče počne malo ranije. Pre nego što se svetla bioskopa zamrače, pozivamo nekoliko bliskih ljudi na kratko okupljanje kod kuće. Nema potrebe za komplikovanim pripremama – samo čaša dobrog vina i pažljivo odabrani francuski sirevi. Naš izbor? Ile de France sirevi – brend o kome smo već pisali, a koji je takođe jedan od sponzora Festivala i koji nam donosi autentične ukuse Francuske sa svojim poznatim Brie, Normantal i Montaver sirevima. Dovoljno je da ih servirate uz malo grožđa, oraha i baget – i već ste u atmosferi Pariza. Upravo taj trenutak pre projekcije – razgovor, vino, zalogaj sira – pravi je uvod u ono što nas čeka na platnu: priče pune karaktera i šarm francuskog jezika koji smo oduvek hteli da naučimo.
Ouverture d’une soirée parfaite
Ako pitate Francuskinje kako započeti savršeno veče, one će vam najverovatnije odgovoriti: Pour ouvrir une soirée parfaite, il est crucial de créer une ambiance accueillante et festive dès l’arrivée des invités (prev. Da biste započeli savršeno veče, ključno je stvoriti prijatnu i svečanu atmosferu čim gosti stignu). Pa, hajde onda i mi da počnemo od toga, jer Festival francuskog filma za mnoge je više od bioskopskog repertoara. On je poziv na sve ono što francuska kinematografija godinama gradi – a to je promišljena tišina, dugi kadrovi, suptilni pogledi, ali i nesavršenosti koje život čine autentičnim. I zato to veče ne počinje na projekciji filma, već mnogo ranije, u našem domu, među prijateljima koji znaju da svaki lep trenutak vredi podeliti.
How to: Serviramo Ile de France sireve
Upravo zbog toga, pre nego što se svetla u sali ugase i počnu prve rečenice na francuskom, biramo da se okupimo. Bez mnogo pompe, ali sa ukusom. Čaša vina, lagani razgovori, i obavezna daska sa francuskim sirevima. Nije to stvar trenda, već osećaja. Onog istog koji nas veže za filmove iz ove zemlje – jer, strast je u detaljima.
Serviramo Ile de France sireve, brenda koji ne mora mnogo da se objašnjava onima koji znaju šta znači dobar zalogaj. Ile de France Brie je kremast i mekan, sa ukusom koji se zadržava taman koliko treba. Tu je i Ile de France Brie au Bleu – spoj mekoće i plavog karaktera koji ostaje dugo na nepcima, baš kao što dobar film ostaje u mislima i nakon odjavne špice.
Tu su i Ile de France Camembert punog tela, koji je blag ali prepoznatljivo karakteran i Ile de France Normantal i Montaver koji imaju dozu koja traži gutljaj vina odmah nakon zalogaja. U isto vreme, Ile de France Chevre donosi svežinu atipičnog kozjeg sira, dok Ile de France Aperifrais sa začinskim biljem podseća koliko kontrasti mogu da budu skladni.
Rapide et Délicieux | brzo & ukusno |
Priprema ovakve večeri ne zahteva puno. Ile de France sireve je potrebno izneti na sobnu temperaturu petnaestak minuta pre serviranja. Poslužiti ih na drvenoj dasci, dodati sveže ili suve smokve, kruške, kajsije ili jagode, par kriški bageta, pokoji orah ili badem. Ne postoji strogo pravilo, osim jednog – da se sve deli. Da se prinese, da se komadić doda drugom, da se proba nešto što se do sada nije. I da se oseti trenutak.A kako spojiti ukuse sa filmovima? Jednako lako kao što se Brie slaže sa belim vinom. Sve ono što serviramo tog popodneva ili večeri jeste uvertira – za priče koje nas čekaju na velikom platnu, za emocije koje ćemo proživeti bez mnogo reči, za scene koje će nas možda nasmejati, možda i gurnuti u tišinu. Francuski film uvek se gledao srcem. A da bi srce bilo otvoreno, mora da bude nahranjeno. Dobrom pričom, dobrim društvom, i nečim što dolazi iz zemlje koja zna da uživanje nije luksuz – već svakodnevna disciplina. U nastavku vam predstavljamo pet filmova koje ne želite da propustite na ovogodišnjem Festivalu francuskog filma. Svaki od njih nosi svoju priču, ali svi se gledaju isto – uz prethodni zalogaj Ile de France sira.
Festival francuskog filma: Top pet must-see filmova
Festival francuskog filma tradicionalno donosi izbor najznačajnijih savremenih i klasičnih ostvarenja jedne od najuticajnijih evropskih kinematografija. Publika će imati priliku da pogleda deset pažljivo odabranih filmova, koji kroz različite žanrove i teme oslikavaju raznolikost i aktuelnost savremenog francuskog filma. Festival tradicionalno ima kuma ili kumu festivala, a ove godine čast da bude kuma festivala je pripala Mirjani Karanović, glumici i rediteljki koja je ujedno bila i lice majske naslovnice magazina Lepota&Zdravlje, a čiju priču možete pročitati u zasebnom intervjuu.
Glavni program Festivala francuskog filma traje od 25. do 29. juna i od 3. do 6. jula, a mi izdavajamo top pet must-see filmova.
#1 Reparacija
Sedmi Festival francuskog filma biće svečano otvoren u utorak, 24. juna, u Gradskoj bašti u Zrenjaninu, projekcijom filma Reparacija (fr. La Réparation), najnovijeg ostvarenja jednog od najznačajnijih savremenih francuskih reditelja – Režisa Varnjijea (Régis Wargnier), koji će tom prilikom biti i specijalni gost festivala. Reč je o nagrađivanom francuskom reditelju i scenaristi, koji je rođen u Parizu. Svetsku slavu stekao je filmom Indokina, koji mu je doneo Oskara i Zlatni globus za najbolji strani film 1993. godine. Tokom bogate karijere sarađivao je sa mnogim velikim imenima evropske i svetske kinematografije, a njegovi filmovi poznati su po emotivnoj dubini, kompleksnim likovima i izraženom humanističkom pristupu.
Njegov najnoviji film, Reparacija, potvrđuje autorski kontinuitet i tematsku doslednost. Radnja filma prati Klaru, ćerku slavnog kuvara koji nestaje nakon što osvoji treću Mišelinovu zvezdicu. Primorana da vodi dva restorana potpuno sama, Klara dobija misteriozni poziv da dođe u Tajvan.
#2 Niki
Niki je biografska drama iz 2024. godine iz Francuske, koju je režirala Selin Salet (Céline Sallette) u svom rediteljskom debiju, a u glavnoj ulozi je Šarlot Le Bon (Charlotte Le Bon) kao umetnica Niki de Sen Fal (Niki de Saint Phalle). Film je imao svetsku premijeru 23. maja 2024. godine, u sekciji Un Certain Regard na Filmskom festivalu u Kanu.
Radnja filma prati Niki koja se preselila u Francusku sa svojim suprugom i ćerkom, bežeći od Amerike i odnosa sa svojom američkom porodicom. Uprkos daljini, Niki se redovno vraća mislima o svom detinjstvu koje je obuzimaju. Ona će pronaći svoj put ka svetlosti u umetnosti koja će joj pomoći da ih se oslobodi.
#3 Božanstvena Sara Bernar
Pariz 1896. godine. Sara Bernar je na vrhuncu svoje slave. Kao ikona svoje epohe i prva svetska zvezda, glumica je zaljubljena u život, slobodna i moderna, koja prkosi konvencijama. Upoznajte ženu koja se krije iza legende u filmu Božanstvena Sara Bernar.
#4 Sent Egziperi
Antoan de Sent Egziperi, francuski literata, zaljubljenik u vazduhoplovstvo, pilot, avanturista, autor legendarnog Malog Princa stradao je 31. jula 1944, pre 80 godina. Radnja ovog filma, po nazivu Sent Egziperi je zapravo poetska filmska priča o mladom pilotu i budućem autoru Malog princa, Antoanu de Sent-Egziperiju. Film nas vraća u 1930. godine, kada je Antoan de Sent-Egziperi bio pilot Argentinske pošte. Nakon što Anri Gijome, njegov najbolji prijatelj i kolega nestaje u Andima, Sent-Egziperi odlučuje da ga potraži. Ova nemoguća misija oblikovaće ga kao čoveka i kao pisca. Glavna uloga pripala je Vincent Casselu, što je svakako razlog više da ne propustite ovaj film.
#5 Limijer, avantura se nastavlja
Pre sto trideset godina, braća Limijer su izumela kinematografiju. Sve je već bio tu: putovanja, kadrovi, drama, komedija, gluma… Zahvaljujući restauraciji neobjavljenih kadrova, ovaj film po nazivu Limijer, avantura se nastavlja nas vodi na putovanje u prošlost filma. Kolekcija od 114 ranih filmova braće Limijer restaurirana je i sastavljena u celinu od strane direktora Filmskog festivala u Kanu i Instituta Limijer, Tijerija Fremoa (Thierry Frémaux).
Foto: Shutterstock, Festival francuskog filma promo, Instagram @iledefrancesir_srb
