Preplavljeni smo savetima i sadržajem o zdravom načinu života i upravo to s sobom postavlja pitanje: da li kasna večera zaista šteti vašem telu? I dok mnogi nutricionisti savetuju da poslednji obrok bude ranije uveče (do 18 časova), život i navike često imaju drugačiji ritam. Možda radite do kasno, večerate s porodicom u kasnijim satima, ili jednostavno uživate u malom zalogaju uz film. Ono što je važno jeste da naučite da prepoznate signale svog tela i birate pametnije opcije koje će vas zasititi bez osećaja težine, krivice ili posledica po metabolizam. Naime, naše telo ima svoj prirodni ritam – poznat kao cirkadijalni ciklus – koji reguliše sve procese, pa i varenje. Noću se sve usporava: metabolizam, varenje, pa i hormon sitosti, leptin, koji tada opada. Upravo zato su večernji obroci često povezani sa prejedanjem, lošijim snom i nakupljanjem viška kilograma. Ipak, to ne znači da večernja užina mora biti neprijatelj. Kada birate obrok koji je bogat proteinima, vlaknima i zdravim mastima, možete čak i podržati rad metabolizma, a istovremeno zadovoljiti potrebu za hranom – pogotovo ako je ona stvarna, a ne rezultat navike ili dosade.
Zdrave večernje užine
Nutricionisti ističu da je ključno razlikovati emocionalnu glad od fizičke. Ako ste zaista gladni, sasvim je u redu da pojedete nešto i kasnije uveče. Ono što će praviti razliku jeste vaš izbor. Umesto da posegnete za keksom ili čipsom, koji naglo podižu nivo šećera i mogu ometati san, možete se odlučiti za obrok koji sadrži prirodne šećere iz voća, kvalitetne masti iz orašastih plodova ili proteine iz fermentisanih mlečnih proizvoda. Takve kombinacije ne samo da vas neće opteretiti, već mogu doprineti stabilizaciji nivoa šećera u krvi i pomoći da se lakše zaspite. Ukoliko volite nešto slatko, kombinacija jabuke sa malo kikiriki putera i cimetom može biti pravo rešenje – obrok je lagan, prirodno sladak, a bogat vlaknima i zdravim mastima. Za one koji više naginju slanim ukusima, humus u kombinaciji sa sirom i svežim povrćem nudi dovoljno proteina i ne izaziva nagli pad energije. A ako želite nešto što je istovremeno osvežavajuće i zasitno, grčki jogurt sa šakom badema, indijskog oraha ili borovnica pruža kremastu teksturu i dovoljno hranljivih sastojaka da vas drži sitim do jutra, bez griže savesti.
Kako sprečiti prejedanje uveče?
Važno je naglasiti da konstantne noćne žudnje za hranom mogu ukazivati i na to da tokom dana ne unosite dovoljno kalorija ili preskačete obroke. Kada telo ne dobije energiju kad mu je potrebna, ono šalje pojačane signale kasnije u toku dana. Upravo zato je ključno da dan započnete balansiranim doručkom, a tokom dana unosite obroke koji kombinuju složene ugljene hidrate, proteine i masti. To ne samo da će smanjiti potrebu za kasnim užinama, već će vas učiniti stabilnijim, zadovoljnijim i manje podložnim impulzivnom jedenju. Dakle, ako vas sledeći put uhvati želja za nečim ukusnim nakon večere, ne morate automatski reći ne. Samo birajte pažljivo. Uživanje u hrani i zdrav metabolizam ne moraju biti u suprotnosti – ključ je u ravnoteži, svesnosti i pametnim izborima.
Foto: Instagram @anastasiya.veter, @silkivory, @hannaschonberg
