Zagađenje vazduha: Šta uopšte znamo o aerozagađenju i kako ono utiče na astmatičare?
Zagađenje vazduha je, nažalost, sve prisutniji problem o kojem moramo voditi računa svi, bez obzira na to da li smo zdravi ili patimo od plućnih oboljenja. Ipak, ono posebno škodi hroničnim bolesnicima. Kako treba da se ponašamo ukoliko bolujemo od astme? U saradnji sa stručnjacima DokTok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije donosimo odgovor na ovo pitanje.
Piše: Ivana Vračar, predsednica Udruženja Pobedimo astmu i alergije
Šta uopšte znamo o zagađenju
Svašta i ništa.
Znamo:
- da pogađa 100% populacije
- da štetni gasovi i čestice iz vazduha dospevaju do najsitnijih ćelija svakog organa i prave štetu
- koje su to čestice i koji gasovi sa sve hemijskim formulama
- da se naziva „nevidljivi ubica“
- da je uzrok broj 1 smrtnosti i oboljevanja u svetu, po informacijama Svetske zdravstvene organizacije
- da je pojava i pogoršanje velikog broja oboljenja direktno uzrokovano zagađenjem
- da u svetu godišnje oko 8 miliona ljudi umre zbog zagađenja vazduha, a u Srbiji 10.000 ljudi
- da se broj smrti povezanih sa zagađenjem vazduha udvostručio u poslednjih 5 godina
- da zagađenje vazduha nije jedino zagađenje koje treba da nas brine, ali jeste najpodmuklije.
Šta o zagađenju ne znamo
Reklo bi se da znamo mnogo o ovoj temi, ali ne znamo najvažnije – ne osećamo i nismo svesni na koji način i u kolikoj meri zagađen vazduh pravi štetu našim krvnim sudovima, plućima i svim ostalim organima. To su procesi kojima smo izloženi stalno. Takođe, ne znamo kako da izbegnemo udisanje zagađenog vazduha, a posebno ne znamo šta, kako i kojim sredstvima treba uraditi da se smanji nivo zagađenosti vazduha.
Članak se nastavlja posle reklama
Kako aerozagađenje pogađa hronične bolesnike
Aerozagađenje svima nanosi štetu, a hroničnim plućnim bolesnicima pogotovo, jer je odbrambena funkcija pluća kod ovih bolesnika značajno oslabljena. Od otrovnih čestica iz vazduha stradaju svi organi, ali pluća i ostali disajni organi su prvi na udaru.
PM čestice (PM2.5 i PM10) pogađaju naročito gornje disajne puteve i velike disajne puteve i glavni su krivac za razvoj sinuzitisa, bronhitisa, sekreta u nosu, dok gasovi prodiru dublje, dospevaju do najsitnijih ćelija pluća, alveola i dovode do razvoja astme, HOBP i karcinoma. Posebno su opasni sumpor dioksid, koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama, i ozon, koga najviše ima u izduvnim gasovima iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Kada se udahne vazduh pun otrovnih čestica i gasova, direktno se pluća oblože tim štetnim sadržajem. Počinju da se brane tako što proizvode veće količine sluzi, što dalje dovodi do suženja disajnih puteva i opstrukcije. Disajni putevi kod astmatičara već su suženi i često upaljeni i ova dodatna količina sluzi može potpuno da zatvori disajne puteve i dovede do teških posledica.
Članak se nastavlja posle reklama
Šta možemo učiniti
Bitno je naglasiti da je, osim redovnog uzimanja propisane terapije, za jednog asmatičara veoma važno da ispravno diše. Dosta nas, dobrim delom diše na usta. Nos je organ predviđen za disanje i opremljen je finim filterima koji sprečavaju određene količine štetnih materija da prodru u organizam. Usta nisu predviđena za disanje i nemaju tu barijeru, tako da svaki udah na usta direktno sprovodi do pluća sav štetan sadržaj tog udaha.
Održavanje higijene nosa i vežbe disanja su važan preduslov za normalno disanje.
Članak se nastavlja posle reklama
Savetuje vas Ivana Vračar, predsednica Udruženja pacijenata Pobedimo astmu i alergije
Udruženje je osnovano 2018. godine sa osnovnom idejom da se pokrene priča o astmi, alergijama i AD. Astma je najmasovnija hronična bolest u svetu, pa i u Srbiji. U svetu više od 350 miliona ljudi boluje od astme. U Srbiji ne postoje precizne statistike, ali se procenjuje da izmedju 5% – 10% odraslog stanovništva i svako sedmo školsko dete boluje od astme.
Masovnost po pitanju alergija je još drastičnija.
Smatra se da danas više od 25% svetske populacije ima ozbiljnih problema sa alergijama. Procenjuje se da će do 2050.godine taj broj da se poveća na više od 50%. Zbog tolike masovnosti, obaveza je svake države pa i naše da ulože značajna sredstva u edukaciju i iznalaženje načina kako da se broj obolelih ne povećava ako već ne može da se smanji.