Zaštitite se od raka kože – poslušajte savete dermatološkinje

Zaštitite se od raka kože – to je jedan od najvažnijih zdravstvenih imperativa tokom vrelih letnjih dana.

Šta treba da preduzmete? Zahvaljujući platformi DokTok pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. Dr Aleksandra Radosavljević, doktorka medicine i specijalizantkinja dermatovenerologije, objasnila nam je na šta posebno treba da obratimo pažnju i kako da samopregledamo kožu ABCDE metodom.

Zaštitite se od raka kože: Tipovi kancera kože

Sigurno ste čuli da je nekom u vašem okruženju dijagnostikovan rak kože. Pre svega je potrebno definisati sledeće: reč “rak” kože je danas izuzetno upotrebljavana i kao svaki drugi široko rasprostranjen naziv, nije precizan. Postoji više tipova “raka” kože, od benignog bazocelularnog karcinoma koji se ne rasejava, do melanoma, koji u krajnjoj fazi može i metastazirati. Postoje i tzv. prekancerozne lezije, koje same po sebi nisu maligne, ali se mogu promeniti. Osim genetske predispozicije, tj. naslednog faktora koji je nemoguće izbeći, šta je to što mi možemo učiniti za svoju kožu da bismo izbegli nastanak raka kože?

Zaštita od sunčevog zračenja

Primarno, zaštitite se od raka kože tako što ćete se zaštiti od sunčevog zračenja. To se može učiniti:

• neizlaganjem od 10-17 h u toku dana, kad je zračenje najintenzivnije,
• zaštitom odećom i šeširima sa širokim obodom, obućom, kao i
• korišćenjem SPF faktora.

Važno: Različite vrste zračenja!

Faktor zaštite od sunca (SPF) je krucijalno koristiti ne samo leti, već uvek kada znamo da ćemo biti izloženi. On štiti od UVB zračenja. Postoje 3 vrsta zraka ultravioletnog (UV) spektra – UVA, UVB I UVC. UVC se apsorbuje u atmosferi i ne stiže do površine Zemlje, a prethodnih godina je detaljno dokazano da teža oštećenja izaziva UVA zračenje. S tim u vezi, uvek treba birati sredstvo na kome je osim SPF, naglašeno da postoji i tzv. “filter” od UVA zraka.

Kako pravilno izabrati preparat za zaštitu od sunca

Detaljniju pažnju treba posvetiti SPF faktoru da bismo znali koji treba da odaberemo u moru sredstava koja se mogu naći u drogerijama i apotekama. SPF je definisan kao odnos doze sunčevog zračenja koja dovodi do crvenila kože zaštićene preparatom, u odnosu na količinu zračenja koja je potrebna da izazove crvenilo nezaštićene kože. Na taj način je definisano da je SPF zapravo mera u kojoj je koža zaštićena od UVB zračenja. Što je viši faktor, veća je zaštićenost. Međutim, to nije bukvalno: npr. faktor 30 ne štiti duplo više od faktora 15. SPF 15 blokira 93%, SPF 30 97%, a SPF 50 98% UVB zraka. Trenutno se na tržištu može naći i SPF 100, sa najvećim stepenom zaštite, koji je preporučen onima koji su već imali neki malignitet na koži, imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, kao i osobama izuzetno svetlog tena i izrazito oseljive kože.

Na šta treba obratiti pažnju pri nanošenju sredstva za zaštitu od sunca

Pri korišćenju bilo kog od navedenih, treba obratiti pažnju na regije koje se često zaborave tokom nanošenja preparata: uši, šake i stopala.

Takođe, treba paziti i na ponovno mazanje, tj. nanošenje preparata u više navrata, nakon svakog kvašenja kože.

Pročitajte i… Da li ste zaista zaštićeni od sunca

Kako vam pri zaštiti može pomoći beta karoten

Beta karoten, veoma popularan u medijima kada je reč o zaštiti od sunca, kao i tamnjenju kože, zapravo je derivat vitamina A. On je antioksidans, štiti kožu od oksidativnog stresa i sprečava stvaranje slobodnih radikala. Takođe štiti kožu od štetnog UV zračenja povećavanjem količine pigmenta. Korišćenjem beta karotena, koža postaje meka, glatka i sjajna. Pored beta karotena, postoji i alfa karoten, koji zajedno sa beta karotenom ima funkciju u održavanju imunološkog sistema i razvoju otpornosti na infekcije. Karotenoidi su neophodni i za razvoj i očuvanje epitelnog tkiva mukoznih membrana u respiratornom sistemu. Često su izolovani iz morske alge Dunaliella salina, pa se takva informacija može naći i na samom preparatu.

Veza između ishrane i zdravlja kože

Ishrana je treći, relativno kontraverzni faktor koji utiče na zdravlje kože, s obzirom na to koliko se oprečne informacije mogu naći u medijima. Jedino što je zaista tačno i što može zaštititi kožu od štetnih dejstava iz okoline jeste da ishrana mora biti raznovrsna i konzumirana uz dovoljnu količinu tečnosti. Hidratacija i optimalan unos proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala, kao što utiču na zdravlje organizma iznutra, dovode i do optimalnog stanja kože. Dnevna konzumacija 1,5 l vode i salate minimum uz jedan obrok, kao i šake voća dnevno treba da budu osnov za formiranje bilo kog plana ishrane.

Ključno: Redovni dermatološki pregledi

Poslednje na šta treba obratiti pažnju, ali ne i najmanje bitno, već namerno ostavljeno za kraj:

Lična preventiva bez odlaska na pregled kože i dermoskopiju ne može imati efekta!

Potrebno je minimum jednom godišnje odlaziti kod dermatologa na detaljan pregled kože i na dermoskopiju svih promena, bez obzira postoji li suspektna lezija ili ne. Danas osim ručnih dermoskopa, koji su veoma napredni, postoji i kompjuterizovana dermoskopija i tzv. mapiranje čitavog tela (TBM), koji pomažu dermatologu da detaljno evaluira svaku promenu na koži, oceni da li je potrebno ukloniti je, kao i kasnije u toku praćenja da proceni da li su se stare lezije menjale na bilo koji način i da li ima novih. Do tada, treba kod kuće koristiti ABCDE metod: metodom samoprocene pratiti – A – asimetriju, (asymmetry), B- ivicu (border), C- boju (color), D – dijametar (diameter), E – promenu izgleda (evolution).

Savetuje vas dr Aleksandra Radosavljević, lekarka opšte medicine i specijalizantkinja dermatovenerologije

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2017. godine. Pripravnički staž obavljala je u Domu zdravlja Zemun i KBC Zemun na odeljenjima interne medicine i hirurgije. U toku studija učestvovala je na Globalnoj studentskoj konferenciji biomedicinskih nauka i Internacionalnom kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularne i endovaskularne hirurgije kao član organizacionog tima. Radila je kao demonstratorka na katedri Histologije sa embiologijom i katedri Socijalne medicine. Finalistkinja je „Case study show“-a 2017. za kompaniju „Roche“ u oblasti onkologije.

Radno iskustvo: Specijalna bolnica iz neurologije „Affidea Beograd“ na poziciji doktorka medicine/službenica za zaštitu podataka/menadžerka kvaliteta. Trenutno je zaposlena kao doktorka medicine u „Medigroup Derma Care Ada“. Specijalistički staž obavlja na Klinici za dermatovenerolgiju Kliničkog centra Srbije. Član je udruženja SESIAM.

Oblasti njenog profesionalnog interesovanja su dermatovenerologija, estetska medicina, radiologija, neurologija, menadžment u medicini.

Aktivni je član platforme Doktok, gde joj se svakodnevno možete obratiti sa svojim pitanjima i nedoumicama.