Tamo gde se Vojvodina ne ponaša kao ravnica, a Banat počinje da liči na bajku, prostiru se Zagajička brda – nežna i valovita. Ova zelena oaza, skrivena unutar Deliblatske peščare, izgleda kao da je greškom izmeštena iz neke druge zemlje. Šumoviti obronci, sunčane dine i panoramski vidici koji se pružaju u nedogled – sve to čini ovaj krajolik jednim od najneobičnijih u Srbiji. I dok turisti pretežno hrle ka planinama, banjama i velikim jezerima, Zagajička brda ostaju rezervisana za one koji traže tišinu, pokret i smisao u jednostavnom. Ovde nema hotela, ni kafanica sa pogledom. Ali ima prostora – i za disanje, i za misli. Ovog puta, u ovu avanturu, vodi nas fotograf i videograf Pero Arsenijević na Instagramu poznatiji pod pseudonimom @iza.objektiva.
Zagajička brda: Kako stići do njih?
Zagajička brda se nalaze na jugoistoku Vojvodine, u opštini Alibunar, u blizini sela Šušara, između Deliblata i Grebenca. Od Beograda su udaljena oko dva sata vožnje, a najbolja ruta vodi preko Pančeva i Dolova, pa kroz Deliblato ka šumarskom centru Čardak. Odatle počinje makadamski deo puta, dug oko desetak kilometara, koji vodi do podnožja brda. Ako vremenski uslovi nisu loši, do odredišta se može doći i običnim automobilom, ali je pametno ostaviti vozilo nešto ranije i uživati u pešačenju kroz prirodu. Odatle, sve što vam je potrebno su udobne cipele, flaša vode i spremnost da zamenite signal mobilnog telefona signalima prirode.
Zagajička brda: Šta vas tamo čeka
Zagajička brda su deo Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, poznatog kao Evropska Sahara. Ipak, ono što ovde dominira nisu pesak i suša, već zelene padine, borove šume i panoramski pogledi s vrhova koji podsećaju na italijanske ili austrijske krajolike. Brežuljci su zaobljeni, blagi i tihi, a svaki sledeći otvara novi horizont. Na najvišoj tački nalazi se spomenik partizanskom odredu, orijentir s kojeg se vidi čitava okolina – od Vršačkih planina do rumunske granice. Pogled je naročito lep u rano jutro, kada se magla još uvek zadržava u dolinama, ili predveče, kada svetlost postaje zlatna i pejzaž poprima gotovo slikarsku dubinu.
Ovde se možete kretati slobodno, bez preciznih staza – samo pratite teren i prirodu. Imaćete osećaj da ste sami na svetu, ali u najboljem mogućem smislu. Nema gužve, nema buke, samo tišina koju prekida povetarac kroz travu i povremeni cvrkut ptica.
Mala avantura nadohvat ruke
Iako ovo mesto ne zahteva posebnu fizičku spremu, šetnja kroz Zagajička brda nosi notu avanture. Nije neophodna planinarska oprema, ali jeste želja da se na nekoliko sati prepustite prirodi. Najlepše je proći kružnu stazu iz sela Grebenac, koja vodi preko nekoliko uzvišenja i vraća vas kroz šumu. Ako dolazite prvi put, najbolje je planirati jednodnevni izlet, s polaskom ujutru i povratkom do večeri (postoje i organizovane ture). Na samom brdu nema kafića ni prodavnica, što znači da je pametno poneti sve što vam je potrebno – vodu, užinu, šešir ili kačket, i eventualno prostirku za odmor. Neki posetioci dolaze i biciklom, iako peskoviti teren može biti izazovan.
Najlepše vreme za posetu je u proleće i rano leto, kao i jesen, kada se zelenilo smiruje, a temperature su idealne za hodanje. U pozno leto ume da bude vruće, a zimi – pusto, ali i tada Zagajička brda imaju svoju čar. Posebno su fotogenična u maju i junu, kada proleće bukvalno eksplodira pred vašim očima.
Ako vam treba dan bez društvenih mreža, bez rasporeda i bez žurbe – ovde ćete ga pronaći. I kada se budete vratili, nosićete sa sobom mir koji ne može da se upakuje ni fotografiše. Samo da se oseti. Zato, ponesite patike, vodu i malo strpljenja. Na kraju tog puta, čeka vas jedno od najneobičnijih mesta u Srbiji – ono koje ćete, kad jednom otkrijete, želeti da zadržite samo za sebe.
