Julia Roberts se vraća na velika vrata — ali ne kao romantična heroina, već kao lice moralne dileme u psihološkom trileru After the Hunt, koji potpisuje Luca Guadagnino poznat po Call Me by Your Name i Challengers, a koji će na Filmskom festivalu u Veneciji 2025. obeležiti novi kurs njegovog stvaralaštva. Uloga profesorke koja biva uvučena u mrežu optužbi, tajni i lične prošlosti najavljuje jedno od najintenzivnijih ostvarenja sezone, a Julia Roberts u trejleru deluje moćnije nego ikad zbog čega mnogi već sada naslućuju da su film i njena uloga novi kandidati za Oskara.
After the Hunt: Mračna drama iza zatvorenih vrata akademije
U novom filmskom ostvarenju koje nestpljivo iščekujemo, After the Hunt, Julia Roberts tumači Almu Olsson, profesorku na uglednom univerzitetu koja pokušava da ostane neutralna kada studentkinja (Ayo Edebiri koju znamo po nagrađenoj ulozi u seriji The Bear) optuži njihovog kolegu (Andrew Garfield koga pamtimo kao bivšeg Spider-Man-a) za seksualno uznemiravanje. Ali dok se institucionalni sistem ljulja pod pritiskom, Alma se sve više lomi pod težinom lične tajne iz prošlosti – one koja ima moć da razori njen život, karijeru i savest.
I zato već sada možemo zaključiti da je reč o još jednom psihološkom trileru koji ne traži odgovore, već tera publiku da postavi nova pitanja – o tome kako moć funkcioniše unutar elitnih prostora, o ćutanju koje traje godinama, i o granicama odgovornosti – lične ali i kolektivne.
Inače, ovo je prvi put da Julia Roberts sarađuje sa rediteljem koji dolazi iz arthouse krugova, i ta promena pristupa joj očigledno prija. Kritičari koji su videli prve isečke već komentarišu da je reč o najzrelijoj ulozi u njenoj karijeri i mogućem povratku u oskarovsku trku.
Film sa velikim ambicijama – i važnim pitanjima
After the Hunt nije samo film o jednoj optužbi – to je priča o sistemima moći, o generacijama koje se više ne razumeju, i o ženama koje su godinama bile posmatrači, a sada moraju da progovore.
Scenaristkinja Nora Garrett potpisuje svoj prvi dugometražni scenario. Guadagnino, poznat po estetskom senzibilitetu, ovde spušta ton i ide u mračniji pravac – snimano na 35 mm filmu, uz muziku Trenta Reznora i Atticusa Rossa, sve govori u prilog tome da je reč o filmu sa snažnim autorskim potpisom.
Foto: IMDb
