U poslednjih nekoliko godina, dnevnik zahvalnosti postao je gotovo obavezni alat svih koji teže ličnom razvoju i mentalnoj ravnoteži. U njega upisujemo trenutke sreće, sitnice na kojima smo zahvalni, i svakodnevne podsetnike na lepotu života. Ali dok je fokus bio na pozitivnom, sve više ljudi oseća potrebu da izraze i drugu stranu medalje – i upravo tu na scenu stupa dnevnik anksioznosti, rastući trend u oblasti mentalne higijene i introspektivne nege.
Šta je dnevnik anksioznosti?
Za razliku od klasičnih dnevnika u kojima beležimo događaje i raspoloženja, dnevnik anksioznosti je alat koji pomaže da se identifikuju uzroci nelagode, strahova i unutrašnjeg nemira. U njemu nema potrebe da filtriramo misli ili ulepšavamo stvarnost. Naprotiv, cilj je da se stvori siguran prostor u kome možemo iskreno da zabeležimo sve ono što nas muči – bez osuđivanja. Ova praksa ima i terapeutski efekat. Stručnjaci za mentalno zdravlje tvrde da samo čin zapisivanja može da pomogne u smanjenju intenziteta anksioznih misli. Kada ih stavimo na papir, one često gube snagu. Takođe, kroz redovno pisanje moguće je uočiti obrasce – da li anksioznost raste u određenim delovima dana, da li je vezana za konkretne ljude, situacije ili obaveze. Ovakva introspekcija pomaže da lakše upravljamo sopstvenim reakcijama i postanemo svesniji svojih okidača.
Kako se vodi dnevnik anksioznosti?
U dnevnik se često unose i fizičke manifestacije anksioznosti – da li su prisutni problemi sa disanjem, stezanje u grudima, nesanica, vrtoglavica. Beleženjem simptoma, pojedinci postaju aktivni učesnici u svom procesu izlečenja, a ne pasivni posmatrači. Posebno zanimljivo je što su se na tržištu već pojavili i namenski osmišljeni dnevnici anksioznosti sa vođenim pitanjima, citatima, mestima za crtanje i skiciranje emocija, kao i prostorima za upisivanje dnevnih stresova i njihovih mogućih rešenja. Ovi dnevnici su često dizajnirani minimalistički i umirujuće – baš tako da svojim izgledom pozivaju na smirenost. Trend dnevnika anksioznosti nije znak da je svet postao mračnije mesto, već da su ljudi sve spremniji da priznaju svoje slabosti i otvoreno govore o mentalnom zdravlju. Umesto da se anksioznost gura pod tepih, sve više nas bira da je osvetli – i upravo u toj svesnosti leži početak promene. Možda nije lako pisati o strahovima, ali kada ih jednom stavite na papir, otkrićete koliko prostora oslobađate za ono najvažnije – za disanje, razumevanje i unutrašnji mir.
Foto: Instagram @shannonotang, @luminary.dnevnici, @ann.bartoz
