Danas, priznaćete i sami, gotovo je nemoguće zamisliti dan bez ekrana – bilo da je reč o telefonu, računaru, tabletu ili televizoru. Iako nam tehnologija olakšava život, predugo gledanje u ekran često dovodi do naprezanja očiju, zamora i neprijatnih simptoma poput glavobolje, suvoće očiju ili zamagljenog vida. Ovaj problem poznat je kao sindrom kompjuterskog vida, a dobra vest je da se može ublažiti pravilnim navikama i malim promenama u svakodnevici.
Sindrom kompjuterskog vida
Dugotrajno gledanje u ekran može izazvati skup simptoma poznat pod nazivom sindrom kompjuterskog vida (Computer Vision Syndrome – CVS). Ovaj poremećaj nije bolest oka u klasičnom smislu, već stanje koje nastaje zbog preopterećenja vizuelnog sistema. Iako je najčešći kod ljudi koji rade za računarom više sati dnevno, može zahvatiti i studente, igrače ili sve one koji koriste digitalne uređaje u slobodno vreme. Glavni uzrok sindroma kompjuterskog vida jeste kombinacija dugog gledanja u ekran, smanjenog treptanja i nepravilnog osvetljenja. Dok se fokusiramo na digitalni uređaj, trepćemo znatno ređe, što dovodi do suvoće i peckanja očiju. Dodatno, odsjaj sa ekrana, preblizak položaj monitora ili loše držanje tela može pojačati naprezanje očiju i izazvati druge simptome. Najčešći simptomi uključuju: zamagljen vid ili otežano fokusiranje na detalje, osećaj peckanja ili suvoće očiju, glavobolje, često u predelu čela ili slepoočnici, bol u vratu, ramenima i leđima zbog nepravilnog položaja tela, kao i osećaj umora očiju i otežano čitanje duže vreme.
Kako smanjiti naprezanje očiju od ekrana?
Jedan od najjednostavnijih načina da se smanji naprezanje očiju i eventualni sindrom kompjuterskog vida jeste primena pravila 20-20-20. To znači da na svakih 20 minuta gledanja u ekran treba skrenuti pogled ka objektu udaljenom najmanje 6 metara, i to u trajanju od 20 sekundi. Ova tehnika pomaže očima da se opuste i smanji rizik od zamora. Takođe, važno je podesiti osvetljenje prostora. Prejako svetlo ili odsjaj na monitoru dodatno opterećuju oči, pa se preporučuje korišćenje roletni ili zavesa, kao i ekrana sa mat završnicom. Monitor bi trebalo da bude udaljen oko dužine ruke i postavljen u visini očiju ili blago ispod njih. Treptanje je još jedan ključni faktor. Kada gledamo u ekran, nesvesno trepćemo ređe, što dovodi do suvoće i osećaja peckanja. Svesno podsećanje na treptanje ili upotreba veštačkih suza može ublažiti ove simptome. Uz to, redovne pauze i odmor bez ekrana imaju ogroman značaj. Umesto da nakon rada na računaru odmaramo uz telefon, bolje je otići u kratku šetnju, uraditi nekoliko vežbi istezanja ili zažmuriti na nekoliko minuta. Ishrana takođe može pomoći – namirnice bogate vitaminom A, C, E i omega-3 masnim kiselinama jačaju zdravlje očiju. Dobar san, dovoljan unos vode i redovne posete oftalmologu dodatno doprinose prevenciji problema. Iako je teško izbeći ekrane, usvajanje ovih navika može značajno smanjiti rizik od naprezanja očiju i pomoći da naši vid i fokus ostanu zdravi i jasni.
Foto: Instagram / @stineehonore, @rasberryygirll
