Kako multitasking utiče na mentalno zdravlje – i da li sebi postavljamo previsoke ciljeve?
U svetu u kojem se brzina često poistovećuje sa uspehom, multitasking se dugo posmatrao kao veština vredna divljenja. Pisati mejl dok prisustvujemo sastanku, proveravati poruke dok pripremamo ručak, istovremeno razmišljati o poslu i obavezama kod kuće – sve je to postalo svakodnevica. Ali, ono što se nekada činilo kao efikasan način da uradimo više za manje vremena, sve češće pokazuje svoju drugu stranu: umor, nemir, pad koncentracije i gubitak osećaja kontrole.
Kako multitasking utiče na naše mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala da ljudski mozak zapravo nije dizajniran za obavljanje više zadataka u isto vreme. Kada pokušavamo da radimo više stvari istovremeno, naš mozak ne obrađuje te radnje paralelno, već brzo šalta između njih. Ovaj proces nas iscrpljuje više nego što mislimo – troši više energije, smanjuje pažnju i povećava rizik od grešaka. Dugoročno, to može doprineti hroničnom stresu, osećaju neadekvatnosti i mentalnoj iscrpljenosti. Multitasking, osim što utiče na efikasnost, ostavlja i dublje posledice po naše mentalno zdravlje. Stalna preopterećenost informacijama i zadacima remeti sposobnost da se fokusiramo, ali i da se opustimo. Kada se jedan zadatak završi, sledeća misao odmah skače na ono što još nismo uradili. To stvara začarani krug u kojem se nikada ne osećamo dovoljno produktivno – bez obzira na to koliko toga uradimo. Odatle često dolazi i osećaj krivice zbog nedovoljno postignutog, iako danima jurimo bez pauze. Tu se nameće pitanje: da li smo multitasking prihvatili zato što je to zaista korisno, ili zato što od sebe očekujemo previše?
Da li sebi postavljamo previsoke ciljeve?
U eri društvenih mreža, stalnih upoređivanja i neprestane dostupnosti, često imamo osećaj da uvek možemo – i treba – više. Više obaveza, više ciljeva, više uspeha. I dok ambicioznost sama po sebi nije loša, problem nastaje kada ciljevi postaju nerealni, a očekivanja prema sebi neumoljiva. Takav pristup ne ostavlja prostor za greške, odmor ili čak običan dan kada nismo na sto posto. Tada multitasking nije izbor, već pokušaj da nadoknadimo ono što smatramo da nam nedostaje – savršenstvo. Davanje sebi dozvole da se fokusiramo na jednu stvar u datom trenutku, da usporimo i odredimo prioritete, može biti prvi korak ka mentalnoj higijeni. Usporen tempo ne znači manju produktivnost – naprotiv, često vodi ka jasnijem razmišljanju, većem zadovoljstvu i boljoj kontroli nad sopstvenim vremenom. Naučiti da stanemo, da kažemo „danas je dovoljno“ i da ne trčimo za svim odjednom, zapravo je jedan od najzdravijih oblika samopomoći. Možda ne možemo izbeći multitasking u potpunosti, ali možemo birati kada i kako ga primenjujemo. A još važnije – možemo prestati da od sebe stalno tražimo više. Jer mir, jasnoća i mentalna stabilnost nisu rezultat toga koliko smo zadataka uradili, već kako smo se kroz njih osećali.
Foto: Instagram / @_fionaleah
