Uprkos produženom letu u kojem već treću godinu zaredom uživamo, jesen nam je kalendarski stigla, hteli mi to ili ne. Pa čak i ako ne primećujemo po temperaturama da je tu, ovo godišnje doba nesporno nam donosi kraće dane i hladnije večeri. I dok se mnogi od nas raduju nižim temperaturama, brojnim jesenjim specijalitetima (naročito onim poslasticama sa bundevom, kraljicom sezone) i šetnji po parkovima prepunim svih tih jesenjih boja, mnogi od nas primećuju i nešto manje prijatno – nagle promene raspoloženja, glavobolje ili osećaj umora. Ove tegobe često se pripisuju pojmu meteoropatija, odnosno reakciji organizma na promene vremenskih uslova. Ali da li je meteoropatija stvarno zdravstveno stanje ili je više mit?
Šta je zapravo meteoropatija?
Meteoropatija je pojam koji označava povećanu osetljivost osobe na vremenske promene. Uobičajeni simptomi uključuju glavobolje, bolove u zglobovima, nesanicu, umor, razdražljivost, pa čak i promene krvnog pritiska. Najčešće se primećuje u periodima kada dolazi do naglih promena temperature, atmosferskog pritiska, vlage ili vetra. Iako ovaj fenomen nije priznat kao zvanična medicinska dijagnoza, sve više istraživanja potvrđuje da organizam može reagovati na spoljne meteorološke faktore.
Meteoropatija na jesen
Jesen je period kada se vreme često menja – od toplih dana sa suncem do kišnih i maglovitih dana i hladnih noći. Ovi nagli prelazi mogu izazvati reakcije kod osoba koje su prirodno osetljivije. Promena atmosferskog pritiska može uticati na cirkulaciju, dok smanjenje sunčeve svetlosti utiče na nivo melatonina i serotonina, hormona koji regulišu san i raspoloženje. Zbog toga neki ljudi osećaju nervozu, depresiju ili povećanu potrebu za snom. Meteoropatija najčešće pogađa ljude starije od 40 godina, osobe sa hroničnim bolestima, posebno srčanim i reumatskim problemima, ali i one koji su psihički ili fizički pod stresom. Istraživanja pokazuju da žene češće prijavljuju simptome meteoropatije, što se može povezati sa hormonskim oscilacijama i većom osetljivošću na promene okoline.
Da li je meteoropatija stvarna ili mit?
Neki stručnjaci smatraju da je meteoropatija delom psihološki fenomen – odnosno, da očekivanje da će promene vremena izazvati tegobe može samo pojačati simptome. Kada osoba veruje da će kišni, vetroviti ili hladni dani izazvati glavobolju, umor ili razdražljivost, telo često reaguje upravo onako kako je očekivano. Međutim, fiziološki mehanizmi ovde takođe igraju značajnu ulogu. Promene atmosferskog pritiska mogu uticati na cirkulaciju i protok krvi u mozgu, dok nagle temperaturne oscilacije i povećana vlaga mogu izazvati oticanje zglobova ili bol u mišićima. Pored toga, nivo hormona stresa, kao što je kortizol, može varirati u skladu sa spoljnim faktorima, što dodatno utiče na raspoloženje i opšte stanje organizma. Dakle, iako meteoropatija možda nije klasična bolest koju možemo dijagnostikovati, njeni efekti na telo i psihu su stvarni i vrlo osetni u jesenjim mesecima, kada promene vremena postaju izraženije i češće.
Kako ublažiti simptome meteoropatije?
Postoje praktični načini da smanjite uticaj vremenskih promena na organizam. Prvo, važno je održavati pravilnu hidrataciju i ishranu, jer dehidratacija i nedostatak minerala mogu pogoršati simptome. Redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, dok dovoljno sna jača imuni sistem. Takođe, lagane relaksacione tehnike, poput meditacije ili joge, mogu pomoći u kontroli raspoloženja. Pored toga, u periodima kada se osećate posebno osetljivo, možete koristiti tople obloge za zglobove ili uraditi laganu masažu kako biste ublažili bolove u telu. Praćenje vremena i simptoma može pomoći da prepoznate obrasce i na vreme preduzmete mere, kao što je odmor ili dodatna fizička aktivnost. Iako meteoropatija nije formalno priznata kao bolest, činjenica je da mnogi ljudi zaista osećaju negativne efekte promena vremena, posebno u jesen. Pravilna nega, balansiran životni ritam i praćenje sopstvenih reakcija mogu pomoći da se simptomi smanje i da jesen prođe prijatnije. Stvarna boljka ili mit – jedno je sigurno: telo i um reaguju na promene okoline, a prepoznavanje tih signala ključ je za očuvanje zdravlja i energije.
Foto: Instagram / @alena_sn_
