Žene koje inspirišu – od vladarki do vizionarki današnjice: Vodimo vas na must-see izložbu „Odraz“ posvećenu ženama
Kroz istoriju, žene su uvek bile nosioci tihih, ali moćnih promena. Vladarke, monahinje, pesnikinje, umetnice, sve one su stvarale svet u kojem živimo i danas. Njihova snaga nije bila vidljiva uvek, ali je često bila presudna. Danas, vekovima kasnije, njihove priče i dalje traju u svakoj savremenoj ženi koja gradi, pokreće i inspiriše. Upravo takve priče oduvek su bile u središtu onoga što magazin Lepota i zdravlje neguje: priče o stvarnim ženama koje menjaju svet, svaka na svoj način.
Izložba Odraz umetnice Sofije Miščević, koju nakon posete i zvaničnog otvaranja, od srca preporučujemo, vraća nas u vreme tih izuzetnih žena, ali kroz pogled današnjih. Na fotografijama, savremene heroine preuzimaju likove srednjovekovnih vladarki i vlastelinki, stvarajući most između prošlosti i sadašnjosti. To nije samo umetnički projekat, to je razgovor kroz vekove, dijalog između onih koje su nekada donosile odluke i onih koje danas oblikuju društvo. Izložba će biti otvorena od 5. do 8. novembra 2025. u Konaku kneginje Ljubice uz podršku Grand kafe, koja već decenijama slavi male, ali značajne trenutke koji nas povezuju. U nastavku vas vodimo u virtuelni obilazak i donosimo vam mali uvid u to šta vas sve čeka.
Must-see: Izložba Odraz Sofije Miščević
Umetnica Sofija Miščević kroz izložbu Odraz, donosi seriju portreta koja spaja vekove, žene i njihove priče. Njene junakinje su savremene žene: umetnice, naučnice, preduzetnice i majke, koje u svom pogledu nose snagu vladarki, pesnikinja i monahinja iz srednjovekovne Srbije. Ljubica Karađorđević postaje Ana Nemanjić; Duška Jovanić kao Evdokija prikazuje snagu i usud žene da bude ono što jeste, dok Ljiljana Ilić stoji kao Desislava, dostojanstvena, pravedna i odvažna. Vesna Goldsvorti oživljava Jelenu Anžujsku, spajajući učenost i snagu, a Mirjana Jugović kroz lik carice Milice pokazuje da prava moć nikada ne zastari. U njihovim očima prepoznajemo sebe: žene koje, svaka na svoj način, nastavljaju nit stvaralaštva i postojanosti.
…tajna veza između žena i kafe?
Nekada su žene okupljale svet oko sebe u dvorovima, manastirima i skriptorijumima, a danas to čine na mestima gde se donose nove odluke i rađaju ideje, u kancelarijama, laboratorijama, ateljeima, ali i za stolom, uz šoljicu kafe. U tom dijalogu, savremene žene ne oponašaju svoje prethodnice, već pronalaze sopstvenu snagu u njihovim odrazima. Upravo u toj ravnoteži između tradicije i savremenosti krije se i duh koji neguje i Grand kafa – trenutak za predah, introspekciju i povezivanje sa sobom. Kao što svaka šolja Grand kafe u sebi nosi dah prošlosti i toplinu sadašnjeg trenutka, tako i must-see izložba Odraz spaja vekove u jednu jedinstvenu priču o ženskoj snazi i postojanosti.
Svaka od nas, fotografisanih žena,
postaje ogledalo u kojem se odražava
lik neke druge, ali i naše sopstvo i
suština. Taj dvostruki identitet –
biti ja, ali i ona – uvodi nas u dijalog
sa prošlošću. Upravo u tom prostoru
između prepoznavanja i transformacije
rađa se umetnička istina.
dr Jasmina Ćirić, docent
Univerzitet u Kragujevcu
Filološko-umetnički fakultet
Odeljenje za primenjenu i likovnu umetnost
Katedra za opšteobrazovne predmete
/ Period pre vladavine Nemanjića /
Milica Radaković kao Jakvinta
Jakvinta Barijska ili Jakvinta Dukljanska (druga polovina 11. veka – prva trećina 12. veka) bila je srpska kraljica, supruga kralja Konstantina Bodina Vojisavljevića, vladara Duklje i ostalih srpskih zemalja. Imala je veliki uticaj kako na supruga, tako i na celu istoriju porodice Vojisavljević. Milica Radaković istražuje tragove ledenih epoha, dok Jakvinta živi u njenim očima. Prošlost i sadašnjost se sudaraju, otkrivajući snagu vladarke kroz naučni uvid.
Ljiljana Ilić kao Desislava
Desislava bila je žena poslednjeg kneza nezavisne dukljanske države Mihaila III, prema nepotvrđenim mišljenjima možda i poslednja vladarka nekada slavnog Dukljanskoga kraljevstva. Bila je i prva srpska vladarka koja je za sobom ostavila jedan službeni dokument. Ljiljana Ilić stoji ponosno u tišini sudnice kao Desislava davno pre nje. A zajedno, šalju poruku generacijama da moć i pravda počinju od hrabrosti pojedinca. Njihove priče ne susreću se samo u vremenu, već u odlučnosti koja oblikuje svet.
Jelena Tomković kao Jelena Ugarska
Jelena je bila ćerka ugarskog kralja Bele I i Ričeze Poljske i supruga kralja Dmitra Zvonimira. Pretpostavlja se da je Jelena, neko vreme vladala u Ravnim Kotarima ili panonskim krajevima. A nju oživljava Jelena Tomković kao simbol tihe pravednosti i unutrašnje postojanosti. Dve Jelene, pravedne, predane i dostojanstvene, tada i sada.
Marija Nestorović kao Marija od Znojma
Kroz Mariju Nestorović naziremo Mariju od Znojma, vidimo kako lepota i moć plešu kroz vekove. Savremenom diplomatijom ona prenosi istorijsko nasleđe u svaki gest i osmeh. Iako većina nikada nije ni čula za ovu drevnu princezu, reč je o moćnoj i veoma uticajnoj vladarki, o čemu svedoči i čičnjenica da je upravo Marija od Znojma prva srpska vladarka čiji je portret urađen i sačuvan do dana današnjeg.
Nevena Kovačević kao Sofija Arpad
Nevena Kovačević daje novi sjaj Sofiji Arpad, koja je u tišini manastira čuvala zavet. Sofija je bila ćerka kralja Bele II koja se na posletku zamonašila. A dok istoriju prenosi novim generacijama, Nevena čuva plamen znanja koji je Sofija upalila vekovima ranije.
/ Period vladavine Nemanjića /
Ljubica Karađorđević kao Ana Nemanjić
Da podsetimo Ana Nemanjić bila je žena Stefana Nemanje i majka Vukana, Stefana i Rastka. Ljubica Karađorđević dobila je čast da predstavi upravo tu spokojnu snagu žene koja u pogledu nosi mudrost staru vekovima.
Duška Jovanić kao Evdokija
Evdokija je bila prva žena srpskog velikog župana, Stefana Nemanjića, prvog kralja Srbije iz loze Nemanjića. Ona je imala hrabrosti da živi po svom u svetu u kojem žene nisu imale pravo na izbor. Duška Jovanić danas nosi istu iskru žene koja ne traži dozvolu da bude svoja.
Iva Čukić kao Ana Dandolo
Ana Dandolo je bila srpska kraljica, supruga kralja Stefana Prvovenčanog i majka budućeg kralja Stefana Uroša I. Iva Čukić kao Ana Dandolo pokazuje kako žene stvaraju prostor koji prevazilazi zidove, institucije i vreme.
Vesna Goldsvorti kao Jelena Anžujska
Srpska kraljica, supruga srpskog kralja Stefana Uroša I i majka kraljeva Stefana Dragutina i Stefana Milutina, Jelena Anžujska je tokom vladavine Stefana Uroša I igrala značajnu političku ulogu, a često je preduzimala korake koji se se protivili čak i volji kralja. Uz caricu Jelenu, suprugu Dušana Silnog, kraljica Jelena je najčešće oslikavana žena srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva. Iz senke vekova izranja lik žene koja znanje pretvara u svetlost. U pogledu Vesne Goldsvorti odjekuje ista tiha snaga kojom je Jelena utkala učenost u ženski svet.
Snežana Rsovac kao Katalina
Kroz dela Snežane Rsovac diše duh kraljice Kataline, supruge kralja Dragutina. Njihov brak, sklopljen oko 1268. godine, imao je snažnu političku dimenziju – učvrstio je odnose između Srbije i Ugarske, a Katalina je svojim poreklom i obrazovanjem unela duh ugarskog dvora u srpsku sredinu. Kao kraljica, bila je poznata po blagosti i mudrosti, ali i po humanosti, jer je zajedno sa Dragutinom ktitorisala više crkava i manastira, među kojima se ističe manastir Tronoša. Iako o njenom kasnijem životu ima malo pouzdanih podataka, istorijski izvori je pamte kao ženu koja je spajala dve kulture, dve države i dva sveta – utelovljujući ideju da je istinska moć žene u njenom miru, postojanosti i tihoj, ali trajnoj snazi.
Tamara Misirlić kao Simonida
Tamara Misirlić, srpska reprezentativka u karateu, svojim delima donosi svetlost u živote drugih ljudi, nosi duh Simonide, spojene su istom tihom snagom koja menja svet. Najmlađa srpska kraljica, Simonida, bila je ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i četvrta supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića. Simonidin brak dogovoren ke kada je imala samo pet godina, kao politički savez između Vizantije i Srbije, a venčana je 1299. godine kako bi se osigurao mir i prijateljstvo između dve zemlje. Njena neobična sudbina i prerana udaja, ali i izuzetna lepota, inspirisali su mnoge umetnike: pesnik Milan Rakić posvetio joj je poemu Simonida, a Milutin Bojić dramu Kraljeva jesen. Osim toga, i asteroid 1675 Simonida, koji je otkrio astronom Milorad B. Protić, nosi njeno ime.
Aleksandra Perišić kao carica Jelena
Aleksandra Perišić, tekvondistkinja koja je osvojila medalju na Olimpijskim igrama, nosi snagu i eleganciju carice Jelene, supruge Dušana Silnog. Kao kraljica, Jelena je imala značajnu ulogu u politici i na dvoru, a poznata je i po svom uticaju na nasledničke odnose između sinova Stefana Dragutina i Stefana Milutina. Bila je majka dvojice budućih kraljeva Srbije i doprinela jačanju kulturnih i verskih veza, podstičući izgradnju crkava i manastira. Njena energična i odlučna ličnost ostavila je dubok trag u istoriji Nemanjićke dinastije. Osim toga, ona je bila prva žena koja je bila na Svetoj Gori. Sklanjajući se od kuge koja je u to vreme harala ovim prostorima, Jelena je dobila dozvolu da uđe na Atos, ali, kako se veruje, ona nije nogom kročila na tlo svete zemlje, već je nošena. Carica je boravila u palati svog muža kraj manastira Sveti Vasilije, koji je tada vodom bio odvojen od ostatka Svete Gore.
/ Period vladavine Lazarevića /
Mirjana Jugović kao carica Milica
Mirjana čini da freske u zadužbinama plešu, dok vekovi šapuću priče o snazi, mudrosti i lepoti srednjovekovne vladarke carice Milice, žene kneza Lazara. Carica Milica je vladala Srbijom, bavila se diplomatijom kao i književnošću.
Aleksandra Mihajlović kao Jefimija
Glas prve srpske pesnikinje Jefimije odjekuje kroz reči Aleksandre Mihajlović. Prošlost i sadašnjost susreću se u svakoj rečenici, pretvarajući istoriju u inspiraciju. Monahinja Jefimija je ostavila tri zapisa koji se danas smatraju za poeziju i spadaju u najznačajnije stranice srpske srednjovekovne književnosti.
Lidija Živković kao Olivera Lazarević
Hrabrost Olivere Lazarević, najmlađe kći kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice, oživljava kroz pogled i odlučan stav Lidije Živković. U svetu umetnosti i ikona, istorija dobija boje odvažnosti.
/ Period vladavine Bankovića /
Tatjana Kljun kao Jelena Dragaš
Tatjana Kljun u svojoj smirenosti i istrajnosti odražava duh Jelene Dragaš, supruge vizantijskog cara Manojla II Paleologa i majke poslednjih vizantijskih careva Jovana VIII i Konstantina XI. Tatjana predstavlja mudrost, dostojanstvo i veštinu pregovaranja kroz oluje vremena.
Biljana Tešić kao Jerina Branković
Biljana Tešić kao Jerina Branković, supruga despota Đurđa Brankovića i vladarka-namesnica Srbije, dokazuje da snaga nema pol, već viziju. Obe stoje uspravno u svetu koji nije stvoren za njih – odlučne, pronicljive i hrabre.
Ašhen Ataljanc kao Mara Branković
Ples Ašhen Ataljanc kao odraz sadašnjosti, suptilan, očaravajuć i moćan, kroz koji oživljava kao šapat istorije diplomatska visprenost Mare Branković, supruge turskog sultana Murata II i maćehe sultana Mehmeda II Osvajača. Mara je igrala značajnu ulogu u diplomatskim pregovorima Osmanskog carstva. Postala je vodeći član proosmanske stranke na Balkanu i jedna od najmoćnijih žena XV veka.
Jasmina Ćirić kao Kantakuzina Branković
Jasmina Ćirić nosi energiju Kantakuzine Branković, žene učenosti, mira i plemenite snage. Njih spaja ista misija: čuvati lepotu duha kroz razumevanje umetnosti i vremena. Kantakuzina je bila žena grofa Ulriha II Celjskog i ćerka srpskog despota Đurđa Brankovića.
Ana Dobrota kao Barbara Frankopan
Ana stoji pred nama kao Barbara Frankopan, žena despota Vuka Brankovića, naučnica koja oživljava eleganciju prve juvelirnice srpskog dvora, spajajući savremenost i istorijsko nasleđe u jedinstveni sjaj.
Mati Angelina kao Angelina Branković
U tišini prosvećenja i duhovnosti, mati Angelina oživljava duh Angeline Branković, supruge despota Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurđa Brankovića. Plemenitost, mudrost i svetlost kroz vekove, kult prepodobne majke Angeline rano je izgrađen. Povod tome je njen težak život; nadživela je muža, oba sina i kćer Maru. Tri puta je prenosila mošti svoga muža – svetog Stefana Slepog – i dva puta sina, i to u velikoj oskudici.
Bojana Petković kao Jelena Jakšić
Kroz gusle Bojane Peković odzvanja glas Jelene Jakšić, titularne despotice Srbije. U spoju tona i tišine živi njena snaga, dok tradicija čuva priče o ženi koja nije ustuknula pred ni pred vremenom ni pred silom.
Ma koliko svet možda stajao na muškim rukama, žene su te koje su bile stub društva kroz vekove. Nekada su donosile odluke, bile i kraljice i majke i diplomate, a u isto vreme negovale su umetnost. Ni danas se nije mnogo toga promenilo: žene su i dalje stub društva, samo umesto na dvorovima i balovima, pokreću svet u kancelarijama, laboratorijama, ateljeima i na svim drugim mestima gde se spajaju snaga, znanje i intuicija. Baš kao i žene nekada, koje su gradile mostove rečima i promišljenim gestovima, tako i danas, uglavnom, te mostove (i privatne i poslovne) gradimo uz šoljicu kafe. U ovom neverovatnom, a savršenom, spoju nekad i sad, Grand kafa (p)ostaje simbol tog večnog razgovora, susreta vremena, ukusa i ženske energije koja ne prestaje (niti će prestati) da inspiriše.
Foto: L&Z
