Maja Mano je akademska muzičarka, diplomirana solo pevačica i dugogodišnja vokalna pedagoškinja čija je škola pevanja MaMa VOX u Banjaluci iznedrila stotine glasova: od profesionalaca do potpunih zaljubljenika u muziku. Više od dvadeset godina gradi raznovrstan i impresivan umetnički put, započet u svetu opere, pozorišta, mjuzikla i scenskog stvaralaštva, gde je stekla snažnu klasičnu bazu i scensko iskustvo. Ipak, u jednom trenutku odlučila je da operu stavi na stand by i posveti se modernoj i pop muzici, želeći da glasom ispriča priče koje su joj bliže i emotivno direktnije. U međuvremenu je imala i glumačke angažmane, dodatno šireći svoj izraz.
Njen prvi autorski singl Ostani još iz 2019. godine predstavio je novu stranicu njenog stvaralaštva, a potom je usledio period intenzivnog pedagoškog rada i mentorstva koji je, kako kaže, produbio njen umetnički senzibilitet. Danas se vraća snažnije nego ikad novom pesmom Ako trebaš nekoga, prvom najavom nadolazećeg albuma što je ujedno i povod našeg intervjua za portal magazina Lepota i zdravlje. Ovaj singl dolazi kao emotivan, senzualan i ispovedan iskorak u njen zvuk, sa jasnom porukom ženske slobode, samopouzdanja i lične vrednosti. Posebno se ističe motiv ničija nevesta, koji Maja doživljava kao simbol samosvesti i oslobađanja od očekivanja drugih.
U njenom radu pop muzika nije samo zabava, već prostor za autentičnu emociju, žensko iskustvo i energiju. Kao pedagoškinja, podjednako insistira na tehničkoj disciplini i emotivnoj iskrenosti, verujući da se istinski glas rađa tek kada se umetnik oslobodi. Upravo taj spoj klasične škole, scenske širine i savremenog pop izraza čini Maju Mano umetnicom koja istovremeno inspiriše, pokreće i ostavlja trag.
Vaša nova pesma Ako trebaš nekoga donosi snažnu emociju i iskrenost. Kako je nastala i šta vas je najviše inspirisalo da je otpevate baš na taj način?
To najbolje može da kaže Hristina Vuković, jer je ona autor teksta i muzike. Hristina i Andrija (Gavrilović) su, kao moj autorski tim, uhvatili samu suštinu moje energije i senzibiliteta, i pretočili je u pesmu. Ono što je mene inspirisalo kao izvođača jeste sirova istina koja se nalazi u tekstu. Da bih je otpevala iskreno, morala sam da pustim da me taj emotivni haos potpuno obuzme, umesto da ga kontrolišem. To prepuštanje je za mene bilo jedan vid oslobađanja – energije, emocije, glasa. I ne mogu da sakrijem, mnogo sam uživala u tom procesu.
U pesmi kažete ničija nevesta – to je vrlo moćan stih. Šta za vas znači ta poruka i kako se uklapa u vaš lični i umetnički put?
Ničija nevesta za mene nije status nego stanje – stanje mira, snage i potpune samosvesti. Važno mi je da žene pronalaze svoju bazu u sebi, a ne u drugima. U mom umetničkom putu upravo ta sloboda mi daje prostor da budem neustrašiva i da eksperimentišem. Naučila sam da moja vrijednost ne zavisi od tuđeg odobravanja, i to je ključna poruka koju želim da se čuje.
Spot je vizuelno jak, gotovo filmski. Kako ste zamišljali njegovu atmosferu i šta ste želeli da publika oseti dok ga gleda?
Atmosfera je baš onakva kakvu smo je stvorili na setu – mračna, zadimljena, puna neizgovorenog. Najvažnije mi je bilo da publika, posebno žene, osete to potpuno oslobađanje. Želela sam da kroz taj slobodni, neukrotivi pokret osjete sopstvenu unutrašnju energiju i hrabrost da budu nesputane u ostvarivanju svojih želja.
U vašim pesmama se često provlači poruka samopouzdanja i slobode. Kako vidite ulogu umetnice danas – da li verujete da muzika može biti oblik ženskog osnaživanja?
Apsolutno. Danas je uloga umetnice da bude svetionik autentičnosti. Muzika može da bude jedan od najdirektnijih načina ženskog osnaživanja, jer daje glas onome ko ga često potiskuje. Pesme poput Ako trebaš nekoga meni su svojevrsna oda slobodi i moći izbora. Transparentnost, iskrenost i osećaj kontrole – to je ono što ovoj pesmi daje snagu.
Vi ste žena koja sve postiže sopstvenim snagama – majka, umetnica, preduzetnica, pedagog. Kako balansirate sve te uloge i šta vam daje snagu?
Balans je mit. Ja živim u stalnoj dinamici. Nije poenta u balansiranju, nego u jasnim prioritetima i jasnom definisanju sebe. Snagu mi daje svest da mogu da budem kompletna u svojoj složenosti. Uloga majke i partnerke me prizemljuje, pedagog me disciplinuje, a umetnica u meni me oslobađa i daje mi mogućnost da budem medijum energije koju želim da publika oseti.
Šta bi poručila ženama koje tek traže svoj glas – bilo u muzici, bilo u životu?
Poručila bih im da prestanu da traže i da počnu da deluju – sada i odmah. Vaš glas nije negde spolja, nego u vama. Ne postoji univerzalna formula uspeha. Naša najveća snaga je u jedinstvenoj nesavršenosti i autentičnosti. Dajte sebi dozvolu da budete sve: moćne, ranjive, nesavršene, slobodne.
Vaša škola pevanja MaMa VOX već godinama okuplja decu i odrasle koji žele da nauče pevati. Kako izgleda rad s mladima i šta te najviše inspiriše kod njih?
Rad s mladima i odraslima je predivan. Ne učim ih samo tehnici, nego ih učim da budu autentični i da njeguju svoj izraz. Najviše me inspiriše njihova čista, neizveštačena sloboda i hrabrost da eksperimentišu – to je nešto na čemu i ja insistiram. A meni kao mentoru je neopisiva radost da posmatram njihove transformacije.
Verujete li da se pevanje može naučiti ili je to dar s kojim se rađamo? Šta je po vašem mišljenju najvažniji preduslov da neko postane dobar pevač?
Pevanje je dar koji se brusi disciplinom. Uvek govorim da je pevanje ozbiljan sport. Talent vas može dovesti do vrata, ali rad, upornost i tehnika su ključ koji ih otvara. Najvažniji preduslov nije sluh, nego emotivna iskrenost i hrabrost da budete ranjivi. Dobar pevač je onaj koji se usuđuje da oseti pjesmu pred publikom. A da bismo bili dobri, moramo njegovati svoj glas poput pravih vokalnih atleta.
Kako izgleda trenutak kada prepoznate da je neko propevao – da je pronašao svoj autentični glas?
To je uvek magičan trenutak. Dešava se kada se glas oslobodi, ali ne tehnički – nego emotivno. Kada učenik shvati da je njegov glas produžetak njegove duše. To je onaj trenutak potpune predaje u kojem se tehnika povuče u pozadinu, a emocija postane glavna. Kada su telo i duša slobodni, glas samo sledi.
Vaša biografija je impresivna – od opere i mjuzikla do pop muzike, televizije i pedagogije. Kako uspevate da povežete sve te svetove u jedan umetnički izraz?
To su, zapravo, iste priče u različitim kostimima. Klasično obrazovanje je moja baza – ono mi je dalo disciplinu i snagu. Pozorišna scena mi je dala slobodu i pokret. Pop muzika mi daje prostor da budem potpuno ja. Svoju klasičnu tehniku koristim na drugačiji način, prilagođavajući je pop pevanju, što mom izrazu daje dodatnu snagu, iskrenost i slojevitost.
Da li vidite više kao pevačica, kompozitorka, glumica, ili pedagog? Ili je baš ta kombinacija vaša snaga?
Moja snaga je baš u kombinaciji svega toga. Biti samo jedno bi za mene bilo ograničavajuće. Pedagogija me čini boljom izvođačicom, a izvođenje me čini boljim mentorom. Sve te uloge su samo različite frekvencije istog energetskog jezgra – prenošenja autentične emocije. Osećam da scena voli mene jednako koliko ja volim nju.
Imate bogato iskustvo i kao mentor u mnogim talent šouovima. Kako vidiš današnju muzičku scenu – i ima li mesta za pravu emociju?
Scena je brza, digitalna i često površna, ali za pravu emociju uvek ima mesta. Ljudi žude za autentičnošću. Moj zadatak kao umetnice i mentora je da pokažem da emocija i vrhunska produkcija mogu savršeno da koegzistiraju. Publika uvek prepozna iskrenost. Umetnik koji želi da bude autentičan mora da sluša sebe, a ne tuđe vizije i zahteve. Najveća snaga svakog umetnika je u njemu samom.
Ako trebaš nekoga je prvi singl s vašeg novog albuma. Možemo li uskoro očekivati još pesama i u kom pravcu će ići vaš novi zvuk?
Ako trebaš nekoga je samo uvertira u album koji se već priprema. Pored Hristine i Andrije, biće tu još autora, a možda se i ja ponovo oprobam u pisanju – ako pronađem prostor u svim ulogama koje nosim. Naučila sam da stvaranje traži prostor, a ne pritisak. Ono što mogu obećati je moderan, svetski pop zvuk, ali sa emocionalnom dubinom koja je obiležje mog glasa. Biće to album ispunjen temama i pesmama koje nose žensku snagu.
Šta vam je najvažnije kada stanete pred publiku – emocija, tehnička perfekcija ili trenutak povezanosti?
Najvažniji je trenutak povezivanja – on objedinjuje sve. Emocija je iskra, tehnika je most, ali povezanost je ono što pokreće i mene i publiku. Kada se taj trenutak desi, to je čista magija. Nakon takvih trenutaka osećam i emocionalno pražnjenje, pa mi je potreban mir da se ponovo napunim. Pevanje je davanje – i zato nam je kasnije potreban prostor za tišinu.
Kako bi opisala Maju Mano danas, u jednoj rečenici?
Maja Mano danas je žena koja hrabro živi svoju istinu, bez izvinjavanja.
Foto: Marko Dejković
