Pop kultura i društvene mreže odavno su poznate po svojoj sposobnosti da izmisle novu estetiku, kovanicu ili opis osećanja. Neki termini kao što su FOMO (fear of missing out), ili noviji, sve prisutniji trend JOMO (joy of missing out) o kom smo skoro pisali, postali su deo svakodnevnog diskursa. Ukoliko pripadate generaciji milenijalsa, sigurno se sećate i romantične reči wanderlust, koja je označavala želju ili žudnju za putovanjima. Ovoga puta, jedna slična kovanica svoju popularnost stiče zahvaljujući TikTok-u. Danas otkrivamo šta znači sonder i kako se koristi u jeziku.
Poreklo reči sonder
Iako ime zvuči kao da bi moglo pripadati skorije otvorenoj franšizi ruskih kafića, i možda će vas na trenutak naterati da poželite da probate njihovu pear-vanilla limunadu (osvežavajuća preporuka) – ovoga puta okrećemo se poeziji. John Koenig je američki videograf, grafički dizajner i pisac koji je pokrenuo projekat The Dictionary of Obscure Sorrows. Ideja je počela kao blog 2009. godine, da bi kasnije prerasla u knjigu 2021. godine. Koenig je pokušavao da pronađe imena za kompleksna osećanja i stanja za koja nije postojao naziv. Neki od izraza koji se mogu naći u rečniku su opia, koja opisuje intenzivnu, ambivalentnu ranjivost kontakta očima; monachopsis, osećaj suptilnog i upornog nepripadanja prostoru u kom se nalazimo, i vellichor, koji se odnosi na melanholičnu čežnju koju bude stare knjižare i polovne knjige ispunjene tuđim vremenima. Iako je knjiga objavljena pre nekog vremena, društvene mreže i dalje igraju na kartu nostalgije – a s obzirom na društvene trendove i savremeni kontekst pojedinca u zajednici, nije ni čudo što je jedan ovakav poetičan naziv pronašao put do mainstream publike.
Šta znači fraza sonder?
Koenig sonder definiše na sledeći način:
Shvatanje da svaki slučajni prolaznik živi život jednako živopisan i složen kao i vaš – ispunjen sopstvenim ambicijama, prijateljima, rutinama, brigama i nasleđenim ludilom – epsku priču koja se nevidljivo nastavlja oko vas poput mravinjaka koji se prostire duboko pod zemljom, sa složenim prolazima ka hiljadama drugih života za koje nikada nećete znati da postoje, u kojima se možete pojaviti samo jednom, kao dodatni gutljaj kafe u pozadini, kao munjeviti trag saobraćaja koji prolazi autoputem, kao osvetljeni prozor u sumrak.
Zašto je sonder relevantan danas?
Živimo u eri u kojoj smo opterećeni pronalaskom sopstvenog, jedinstvenog identiteta i izraza, dok individualizam nosi mnogo veću težinu nego kolektivizam i takozvani beehive mindset. Zato ova reč mnogima deluje kao hladan tuš. Poslednjih godina programirani smo da svako od nas doživljava sebe kao glavnog lika svoje priče – a main character narativ dominira društvenim mrežama. Iako u Koenigovom svetu sonder nosi melanholičnu notu (ipak je deo rečnika obskurnih tuga), on nas podseća na dve stvari: da nikada do kraja nećemo znati šta se odvija u tuđim životima, i možda još težu spoznaju – da u tim životima možemo igrati potpuno sporedne i kratkotrajne uloge.
Ali ova reč može imati i drugi smisao. Umesto melanholije, može doneti rasterećenje. Može biti podsetnik da nismo centar sveta, da drugi ljudi postoje jednako duboko, slojevito i značajno kao i mi. Ovo ne treba mešati sa idejom prioritizovanja sebe, već iskoristiti za ublažavanje ekstrema u koji često skliznemo kada osećanje ja, pa ja postane dominantno (svi smo nekad bili tu, zar ne?). Uz to, neki terapeuti navode da im upravo ovo osećanje pomaže u praksi, jer omogućava shift u perspektivi i lakšu mentalizaciju tuđih unutrašnjih stanja.
Dakle, sonder može ostati u domenu poezije – ali može postati i alat. On nas poziva da izađemo iz sopstvene glave, da pogledamo oko sebe i da prepoznamo druge ljude kao nosioce jednako složenih svetova. A ta vrsta otvaranja često predstavlja prvi korak ka većoj empatiji i dubljoj interpersonalnoj povezanosti u eri koja nas, paradoksalno, sve više udaljava jedne od drugih.
Foto: Gonzalo Carlos Novillo Lapeyra, Karola G, Bayram Yalçın / Pexels
