#ProFemina2017 – diskusija, pitanja i mnogi značajni odgovori o ženskim temama!

by | april 11, 2017

Ovim je završena konferencija. Vidimo se 2018!

Na kraju konferencije Milica Đokić, direktorka korporativnih komunikacija Color Press Grupe i izvršna direktorka konferencije Pro Femina 2017, uručila je „Pro-Femina nagradu“ Marini Maljković, koja se ove godine dodeljuje drugi put.

Marina Maljković: Mislim da svakako, svaki dan, svako jutro kad se pogledam u ogledalo ne mogu da primetim godine, ali godine ozbiljnog rada u košarci i meni taj pojma zvezda, ja nemam prema njemu nikakav osećaj. Suština je da čovek bude prirodan. Najvažnije je da sam to ja. Svakako sam osoba koja ne voli mnogo da priča, a ima tu i od ličkog porekla, držanja reči i toga da se reči bespotrebno ne troše. Razumem da su karijere mog oca i mene interesantne medijima, ali moji roditelji se drže po strane, zna se iz mnogih intervjua da moj otac nikada nije pogledao nijedan moj trening, to je ono moje, ali jesu bili iznenađeni kada sam odlučila da se bavim trenerskim poslom.

Sledi Prepoznavanje

Marina Maljković, bivša selektorka košarkaške reprezentacije Srbije, trener Galatasaraja
Moderator: Marina Kosanović Stefanović, novinarka

Članak se nastavlja posle reklama

Biljana Srbljanović: Jako je zanimljivo kako se stalno vraćamo na priču o tradicionalnoj medicini. Ta priča o povratku tradicionalnim vrednostima, porodičnim, ljudi zaboravljaju da nemamo vakcine da bi pomrli. Stalni povratak tradicionalnom ne znači da je uvek najbolje rešenje. Patrijarhat, koji je samo malo bio potisnut ovde, čini mi se da se na velika vrata vraća i poslednjih pet godina, pogotovo zbog društvenih mreža i mladih koji pišu i organizuju se, žena je u fokusu. Nama se priviđa da je taj fokus na ženama, a to je uglavnom licemerno. Žena, svetica ili kurva, to su dve krajnosti. Smatram da je ženino pravo da ako hoće da se pokrije, pokrije, ide gola, onda da ide gola, da se operiše, botoksira, to je njen izbor i niko nema pravo o tome da sudi.

Robert Čoban: Ovo je tvoja treća Pro-Femina. Da li se nešto i šta promenilo tokom ovih pet godina?

Biljana Srbljanović: NIje to baš namerno bila, jedno vreme sam tvitovala, a onda sam imala cyberbulling. Toliko puta sam to doživela, da mi se smučilo više. I onda sam se prebacila na Fejsbuk i tamo je nekako staromodnija varijanta i mogu neke stvari da kontrolišem.

Članak se nastavlja posle reklama

Robert Čoban: Počećemo sa pitanjem o digitalnim medijima, digitalnoj stvarnosti. Svičovala si se sa Tvitera na Fejsbuk i to su tvoji pratioci primetili. Šta se desilo?

Sledi razgovor – Jedan na jedan

Članak se nastavlja posle reklama

Biljana Srbljanović, dramska spisateljica
Moderator: Robert Čoban, predsednik Color Press grupe

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

Maja Popov: Prevencija i posvećivanje sebi. To je najvažnije. Joga na neki način predstavlja jedinstvo. Pažnja, disanje i položaj tela, te tri stvari treba da čine jedinstvo i tada nastaje harmonija u telu. Želja da se razvijamo dalje, za mentalnim mirom, za životom, to je zajedničko svima koji praktikuju jogu. To se zove životna energija u jogi.

Ivan Vladić: Ne bih previše kritikovao lekare zapadne medicine, ali današnji način i tempo života traži brzo rešenje problema, nemaju vremena za bolest. I svi su pod pritiskom da to rešenje nađu. I najčešće se rešenja svode delovanjem na posledicu i gušenje simptoma. Pacijentima koji zatraže saznanje o drugim metodama lečenja, ja im otvaram mogućnost i ovakvog lečenja. Moj stav je da se pacijentu predoči svaka mogućnost.

Članak se nastavlja posle reklama

Sandi Miličević: Jako je teško prevesti u reči ono što se meni dogodilo. Bio sam četiri dana u komi, a imao sam tipične menadžerske bolesti. Klasična medicina da pumpu i tako vozi. Pisao 7,8 vrsta lekova, sad ništa od toga ne pijem. Poslednja poseta bolnici je bila kad sam pročitao brošuru o lečenju na prirodan način, ajurvedi i zainteresovao sam se. Ugradnja stenta nije uspela, teška operacija je bio jedini način da me spasu. Otišao sam na ajurvedsku kliniku i dve nedelje nakon izlaska iz klinike osećao sam reakciju. Malo po malo sam izbacivao sve lekove. I posle mesec, dva, rešio sam se svih lekova i bitno je da ponovo mogu živeti i pouzdati se u sebe. Ponovo sam živ.

Kalyan Indukuri Chakravarthy: Aju znači život, veda znači nauka. U njoj je sadržana bezvremenska mudrost i znanje. Ajurveda je poput zapadne medicine vrlo složen sistem, ne samo da leči simptome, već funkcioniše i kao prevenciju. Gleda čoveka holistički, kao celu osobu.

Sledi panel Panel 6 „Ajurveda i savremena medicina“

Moderator: Nemanja Velikić, novinar
Učesnici: dr Kalyan Indukuri Chakravarthy, ajurvedski doktor
dr med. Ivan Vladić, specijalista opšte medicine i abdominalne hirurgije
Maja Popov, joga terapeutkinja
Sandi Miličević, praktikant ajurvede

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

Članak se nastavlja posle reklama

Milena Bogavac: Komad „Crvena“ sam napisala pre 10 godina i tada su žene igrale tu predstavu i to je emotivno uticalo na žene. Kada smo radili drugu verziju predstave, nas polazni razlog je bio drugačiji, jer se sada govori u medijima o abortusu ali na veoma ružan način. I tu se uvek podvlačilo oplakivanje celog Smedereva koje nestaje. Došli smo na ideju da radimo predstavu u kojoj će igrati muškarci i hteli smo da pokažemo da postoje muškarci koji žele da se o tome govori na pošteniji način.

Dragana Stojanović: Taj broj iz ’91. je broj koji se odnosi na Jugoslaviju. To ne znači da danas nema privatnih klinika koje to rade i ne prijavljuju. Reproduktivno pravo treba da bude isključivo pravo žene, razgovor sa partnerom treba da se obavi, ali konačna odluka je na ženi. Generalno kad posmatramo, lideri borbe protiv abortusa su muškarci. Najveće organizacija svetska koja se bori protiv abortusa ima u članstvu 80% muškarce.

Članak se nastavlja posle reklama

Olivera Kontić Vučinić: Imamo kao deo obaveze svog posla da se negde uverimo da je to što ta mlada žena ili starija traži nije hir niti nekakav afekat, trenutak. Mi uvek u razgovoru pokušavamo da savetujemo najbolje. Registar pacijenata je apsolutno obavezna, ne kažem da toga nema, da nema malih ordinacija koje tako dolaze do profita. Svaka ordinacija mora da ima dozvolu za obavljanje ovih hirurških intervencija, jer komplikacije mogu biti i životno ugrožavajuće i ako se neko igra sa tim, ja mislim da je to mali procenat.

Aleksandar Đakovac: Ovo je jedna složena tema i svuda u svetu se vidi koliko je ona složena. Imate zemlje koje su veoma liberalne po tom pitanju, ali i one u kojima je gotovo zabranjeno. Ja bih se osvrnuo, kada smo se dogovorali oko konferencije, od organizatora smo dobili mejl i tu ste pomenuli taj broj abortusa i ja sam malo istražio. Ima jedna studija, 1991. godine u SRbiji obavljeno je 154.449 abortusa, danas je taj broj mnogo manji, ali ono štoje veliki problem jeste što su te intervencije preselile u privatne klinike, nije im poznat broj i to je postao unosan biznis, koji se obavlja u ordinacijama koje nisu potpuno osposobljene i nemaju sertifikate za obavljanje tog zahtava.

Sledi Panel 5 „Abortus: Moje telo, moj izbor“

Moderator: Jovana Gligorijević, novinarka
Učesnici:
prof. dr Olivera Kontić Vučinić, ginekološkinja;
Milena Bogavac, scenaristkinja predstave Crvena: samoubistvo nacije;
Aleksandar Đakovac doktor bogoslovskih nauka, urednik Pravoslavlja;
Dragana Stojanović, direktorka Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije, IPPF Serbia

Sledi Smile break by Ivan Tomić, glumac i stend-ap komičar, koji je svojim nastupom nasmejao publiku i učesnice i napravio sjajnu atmosferu.

Članak se nastavlja posle reklama

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

Nevena Nikolić: Gde komuniciramo našu lepotu, gde je sredina gde se krećemo i od koga očekujemo fidbek, to su sve bitne stvari. Stalo nam je da u sredini u kojoj smo ostavimo lep utisak. Svako od nas ima drugu percepciju lepote, zato se i drugačije predstavljamo, Zato je taj unutrašnji doživljaj lepote veoma bitan.

Iva Čuljak: Kada je u pitanju tema, da li je bitnija fotografija ili zapravo, mislim da nam je bitnije kakvi smo na društvenim mrežama kada bi samo tamo živeli. Ali, mi svakog dana živimo život van društvenih mreža. Činjenica je da smo na mreži vidljiviji većem broju ljudi i tamo se trudimo da budemo lepši, a u realnom životu imamo manju interakciju sa ljudima.

Biljana Đurđević: Nekad se spoljašnošću pokazuje i da li vodimo računa o sebi, o tome kakvi smo iznutra. Ja podržavam da žene i muškarci treba da drže do sebe i da izgledaju bolje, jer se tada osećaju bolje, ali treba imati meru. Svakako da nam prija kada nas pohvali kako izgledamo. Samo je stvar dokle sa tim ići, šta je mera i šta nam daje lični pečat.

Lena Kovačević: Kada neko kaže da lepo izgledate, barem ja pomislim da držite stvari pod kontrolom. Pošto imam dvoje male dece, meni to deluje kao ok, držim stvari pod kontrolom. Više mi to znači nego da mi neko kaže da sam lepa na fotografijama. Izazov je sasvim drugačiji pre roditeljstva i kada ste roditelj.

Članak se nastavlja posle reklama

Sledi Panel 4 „Lepota kroz filtere: Kako da izgledamo dobro i u realnom životu?“

Moderator: Slađana Tomašević
Učesnici:
Iva Čuljak, novinarka i instagramerka;
Nevena Nikolić, produkt menadžerka, Hemofarm;
Lena Kovačević, džez muzičarka, pevačica i kompozitorka
Dr Biljana Đurđević, specijalista dermatovenerologije

Svetlana Grubor: Zbog uslova života i aerozagađenja više nemamo ona osnovna tri tipa kože. I određivanje tipa kože najbolje ostaviti stručnjaku. Suvu dehidriranu kožu kod beba mogu da reše farmaceut ili dermatolog, ako je koža izuzetno suva, javlja se crvenilo ili svrab, to je preosetljiva koža, takav problem bi trebalo da rešavaju dermatolozi. Genetske predispozicije za tip kože postoje, ali na kožu utiču i spoljašnja zagađenja, kao i preparati koji se koriste, garderoba koja se nosi. Ukoliko beba ima samo suvu kožu potrebna je hidratacija, pravilna nega. Ukoliko se razvija preosetljiva koža, taka koža zahteva još specifičniju nega i preporučujemo medicinsku kozmetiku za bebe. Mustela je razvila za svaki tip bebine kože. Od samog rođenja se kozmetika može koristiti.

Sledi case study „Nova saznanja: Da li pravilna nega od rođenja utiče na tip naše kože?“

Dr spec. Svetlana Grubor, dermatološkinja

Moderator: Ivona Pantelić, TV lice

U toku je case study „Pravimo ukusne, brze, a zdrave obroke sa humusom„, a ukusne obroke prave:
Maja Petrović, blogerka, Vitki Gurman;
Daniela Bakić, kolumnistkinja i autorka knjige Dnevnik čuda Dude Alapače

Tokom snack break-a publika je uživala u demonstraciji joge i fitnesa instruktorki Ana Marije Velimirović i Dragane Momić.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Milica Lajbenšperger: Svi se rađamo kao socijalna bića, deca trebaju podršku starijeg. Deca su u neprestanoj interakciji sa bližom i daljom okolinom. Sredina koja ga neguje od rođenja negde oblikuje to dete za dalje. Te promene sa kojima se deca susreću tu su od prvog dana. Kako se mi postavimo i kako reagujemo na sve to što okružuje dete, ono će tako i prihvatati sve izazove života. I pre nego što dete krene u vrtić, roditelji i okruženje mogu mnogo da urade što se tiče prevencije o kojoj su kolege govorile.

Slavica Eremić: 70% naše dece je neaktivno, samo 18% dece se bavi fizičkom aktivnošću van škole. Ako znamo da pozitivna fizička aktivnost jača naše kosti i mišiće, onda znamo koliko je to zaista bitno, treba da reagujemo na uzrok, ne na posledice. Prevencija je najbolji način, entuzijasti smo, ne želimo samo ovo da implementiramo u škole, nego i van škole.

Miroslav Marković: Da bi čovek ostao zdrav potrebno mu je još 60 minuta aktivnosti svakog dana. Cilj projekta je da mlade približimo toj normi od 60 minuta. Ovo je samo mali pokušaj i nadam se da ćemo uspeti da pokrenemo celu Srbiju i našu decu. Fizička aktivnost kao prevencija se višestruko vraća.

Jasna Đukić, predsednica Društva pedagoga fizičkog vaspitanja – prikazala je sa decom gostima konferencije kako izgleda program Pokrenimo našu decu;

Goran Petrović: Projektom „Pokrenimo našu decu“ pokušali smo da uvedemo dodatnu svakodnevnu 15-minutnu aktivnost za decu od 1. do 4. razreda. Pokrovitelj je Ministarstvo prosvete, a donator Aqua Viva. Svih 1206 škola u Srbiji smo obišli. Osnovni razlog za ovo je poražavajuća statistika, 70% dece nije dovoljno fizičko aktivno, svako 5 dete ima loše držanje tela, svako 4 je gojazno. Trudili smo se da kroz različit materijal pomognemo učiteljima i profesorima da primenjuju ovaj program. Cilj je bio da kroz 15 minuta deca mogu svuda da se bave fizičkom aktivnošću.

Sledi panel „Izazov 2017: Kako pokrenuti našu decu?“

Goran Petrović, profesor fizičkog vaspitanja, mini-prezentacija;

Jasna Đukić, predsednica Društva pedagoga fizičkog vaspitanja – prikaz programa Pokrenimo našu decu;

Moderator: Bojana Kesić, novinarka, aska.rs

Učesnici:
Miroslav Marković, profesor fizičkog vaspitanja;
Doc. dr Slavica Eremić, fizijatrica, Medigroup;
Milica Lajbenšperger, psihološkinja Centra za edukaciju Igralište mašte

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Ivona Pantelić: Kad želim da poštedim baku, onda ja skuvam supu za tri dana i stavim i meso i povrće i onda imamo osnovu. Važno je voće, jer se vrlo lako sklizne u nešto drugo. To je jedan način ishrane. Moja ćerka je sportista, ritmičarka, i to je zaista specifičan način ishrane. Tu se zna tačno u minut i sat zna šta se jede.

Tijana Krstić: Ja sam bila na lošoj i brzoj ishrani, to nije uticalo na moj fizički izgled jer sam imala dobru genetiku, ali sam imala problema sa jetrom i morala sam da promenim ishranu. Krenula sam onda da osluškujem svoje telo, jer do tada sam ignorisala neprijatnost u stomaku, gorušica, mučnina. Prvo sam bila vegan, posle operacije, ali falila mi je riba. Jedem ribu, jaja, povrće, ne jedem mleko, ne jedem belo brašno i šećer, prženo. Ta vrsta ishrane meni odgovara i posle takve ishrane ja nemam potrebu za bilo čim. Imam dosta energije.

Filip Ćirić: Iz svog iskustva često razgovaram sa ženama i najčešće se žene odlučuju za nešto što je laganije, dosta su posvećene šta jedu, kad jedu. Hteo sam da kažem da je veliko pitanje šta mi hranimo tom hranom. Takav odnos imam prema tome, šta ja radim i šta nudim. Žene gledaju da to bude više laganija hrana, desert je kada se napravi „greh“.

Slobodan Stefanović: Ja se trudim da ne budem rob svega toga. Uglavnom jedem zdravu hranu, ali imam onaj sedmi dan kada varam, jer mislim da biti rob zdrave ishrane nije dobro. Umerenost je primarna za moj organizam. Složio bih se sa doktorom, osluškivati svoj organizam, videti šta to tebi prija. Ne bavim se zdravom hranom da bih izgledao određeno na sceni.

Dušan Živić: Šta je ono što našem organizmu čine dobro? Za dame je važno sve ono što ih čini lepom, to je ono što bi se nazvalo korisnim i kvalitetnim za vas. Nema tu velike prevare, čovek oseti ono što mu prija. Taj termin zdravo jako je isforsiran. Bitna je mera. Pitanje je samo koliko.

Sledi drugi panel „#cleaneating: Šta je zdrava ishrana danas?“

Moderator: Ivana Jovanović, novinarka

Učesnici:
Filip Ćirić, vlasnik restorana Homa;
Dušan Živić, nutricionista;
Ivona Pantelić, voditeljka;
Slobodan Stefanović, glumac i gastro bloger;
Tijana Krstić, model i dizajnerka

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

Mila Litvinjenko: Ja sam samo jedna od žena koja je rešila da krene na put kojim se ređe ide. Danas će ovde biti mnogo žena koje su me inspirisale. U Srbiji postoji mnogo izuzetnih žena. Sama pomisao da vaš životni put može da posluži drugima kao inspiracija je velika privilegija. Navikli smo da verujemo jedino u stvari koje vidimo svojim očima, vera nam daje mogućnost da verujemo i u stvari koje ne vidimo. Postoje mnogobrojni problemi koji nas okružuju, ali ako stvari posmatramo srcem dogodiće se čuda. Ja biram da verujem u mogućnost i u nadu.

dr Zorica Crnogorac Ilić: Mislim da su neke stvari predodređene u životu, nekada smo svesni znakova pored puta, pogotovo u mladosti. Sada kada vratim film shvatam koliko je vera u sebe, svoje želje, svoje emocije, ljubav prema životu, ljudima, poslu, jako važna. Iz te velike vere je i nastala bolnica Genesis. Uvek sam razmišljala o novim tehnologijama u vreme kada sam studirala, kada sam bila na specijalizaciji, u Betaniji nije bilo ni kvalitetnog konca da se žene zašiju. To je vreme kada nije postojao ni minimum u bolnicama. Tada se rodila ideja i shvatila sam da jedino što želim u životu jeste da utičem na stvaranju novih života. Tada nije postojala bolnica za vantelesnu oplodnju na teritoriji Vojvodine, krenula sam na edukaciju u inostranstvo i upijala sam sve te novine kako bih ih donela ovde.

Marina Kovačević: Ja sam profesorka književnosti sa idejom da oplemenim svet. Ne znam odakle ja u zatvoru, ali neke stvari se dešavaju uz pomoć kosmičkih sila. Biti žena u Srbiji istinski nije lako, ali sam imala ideju dok sam studirala kako da se ti zapisi iz zatvora dramatizuju. I svi veliki pisci su i stvarali svoja velika dela iz zatvora. Tako sam uspela da uđem u zatvor i ostvarim tu svoju ideju. Zajedničko tim ljudima je nedostatak ljubavi i razumevanja, to su uglavnom disfunkcionalne porodice. I ja sam sa tom predstavom koja je rađena sa osuđenicima uradila dobru stvar, jer su neki od tih momaka rehabilitovani. Društvo nema razumevanja za te ljude i ideja je da se za te ljude ima razmumevanja i kada izađu iz zatvora.

Olivera Stojanović: 2012. godine sam otvorila svoju prvu radnju. Moj tim koji sa mnom vredno radno i nisu moji zaposleni, oni su prijatelji. Mi uživamo u poslu. Kada radite sa luksuznom robom morate da poštujete visoke kriterijume. Brzo živimo, potrebni su nam ti mali detalji koji će nam ulepšati život, dati posebnu emociju. Izuzetno je važno u svemu čemu radite, talenat i borba za opstanak. Izgradite svoj tim ljudi, niko ne može da odsvira simfoniju sam. Pratite svoj put i ostavite trag.

Vesna Stanojević: Ja sam jako dugo u ovom poslu, od 1992. godine. I sve ovo što se dešava ženama sam doživela kao mnogo važno, jer sam shvatila da su žene diskriminisane samo zato što su žene i to se dešava i danas. I mi moramo da znamo da nismo manje važne, kvalitetne. Shvatile smo da sva podrška koja se do tada pružala ženama nedovoljna. Mnoge žene nemaju gde i kod koga, nemaju novca, nemaju posao. I shvatile smo da te žene moramo zaštiti i skloniti, da ne treba da trpe nasilje, da nasilje treba da se prijavi i da se nasilnici kazne. Kazne za nasilnike su male i ozbiljnost ove situacije se ne shvata na način na koji bi trebalo.

Prof. dr Danica Grujičić: Odlučila sam da budem neurohirurg još kad sam bila u gimnaziji. Uspela sam da se zaposlim, s obzirom da se radi o muškom pozivu, znala sam da radim duplo bolje. Ali, moram da kažem da sam uvek imala fantastičnu podršku od kolega i od starijih kolega. Neurohirurgija je takav posao da kod vas dolaze najteži pacijenti i naravno da je ono što je lepo jeste kada vas dete koje ste operisali zove na svoje punoletstvo. Emocionalna distanca prema pacijentu ne može da postoji. I svaki gubitak, boli i lekara, jer nema te emocionalne distance koja može da napravi doktora potpuno bezosećajnim. Život me je naučio da ako ste uporni, sve možete da uradite. I naravno nikada o problemima ne treba ćutati, jer ako ćutimo ništa se neće promeniti. Odlučila sam da snimam vlogove jer hoću da kažem šta me muči, a pogotovo zbog toga što nam mladi odlaze. Muškarci su pokazali koliko znaju do sada, hajde da mi žene uzmemo stvari u svoje ruke i vodimo ovu državu. Kucnuo je čas da se napravi savez skupštine u kojem će biti 30% muškaraca, a sve ostalo žene.

Sledi Panel 1 „Moja svrha: I did it my way“

Moderator: Irena Jovanović, TV lice

Učesnici:

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja;
Mila Litvinjenko, osnivač i direktorka kozmetičke kompanije Aura;
Olivera Stojanović, osnivač i direktorka kompanije Absolut Time;
Marina Kovačević, osnivačica Centra za rehabilitaciju imaginacijom;
Prof. dr Danica Grujičić, neurohiruškinja;
dr Zorica Crnogorac Ilić, vlasnica Specijalne ginekološke bolnice Genesis Novi Sad

Tanja Miščević: Zahvaljujem se gospođi Ćulibrk i uredničkom timu „Lepote i zdravlja“ što ovu konferenciju ne pravi na 8. mart. Ja posmatram ulogu žene dublje i šire od tog datuma. Pričaću vam o tome gde je mesto žene u procesu koji teče i kojim se ja bavim. Zamislite da imate zemljište od jednog hektara i da obrađujete samo jednu polovinu, znate da nećete imati dobar prenos. Pogledajte to kroz ulogu žene, činimo pola stanovništa, a ne koristimo sve naše kapacitete. Najbogatije zemlje koriste sve ono što imaju, sve kapacitete, sve čime raspolažu. E, to je moj cilj. Da probamo da iskoristimo sve naše potencijale. Primetno je da kroz proces pregovara preduzetništvo žena, osnaživanje žena u poslovanju, itekako je unapredio položaj žena u drugim zemljama. Otvaranje potencijala za mlade žene i dajem doprinos tome. Drago mi je da vidim u publici i svoje studentkinje koje pomažu tom procesu. Sve koje ovde sedimo smo dobri primeri onoga što žena može u jednom društvu. Pozivam vas da zajedno iskoristimo taj proces.

Konferenciju je otvorila dr Tanja Mišćević, Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU.

Lidija Ćulibrk: Dobrodošli na petu po redu konferenciju. Imaćemo mnogo inspirativnih govornika, muškaraca po malo, ali najviše ženu. Nadam se da ćete im  dati šansu da vas inspirišu i kada odete kući da ćete znati šta dalje sa svojim životom, jer svi se mi to ponekad pitamo, pa pustite ove ljude da vas inspirišu. Nemaju sve žene iste šanse, svi mi ovde smo odgovorni da tim ženama pomognemo, da vodimo računa o njima i da im se nađemo na neki način. Neko ima novac, neko ima šansu da pruži pažnju, da pokaže svoj primer. Želim da vam kažem da se ne plašimo novih generacija koje dolaze, žena koje su uspešnije, ambicioznije, treba da ih podržimo. Mi smo samo žene u jednom istorijskom trenutku i ovo je zalog za naše unuke, praunuke i verujte da gradimo bedem za budućnost nekih drugih žena, i zbog toga nikada nemojte reći da nam nije trebala ta emancipacija, da niste feministkinja. Budite hrabre, jer hrabro je roditi se i živeti kao žena.

Konferansije Ivan Golušin, pozdravio je prisutne i najavio Lidiju Ćulibrk, glavnu i odgovornu urednicu magazina „Lepota i zdravlje“.

Peta regionalna konferencija posvećena ženama „ProFemina 2017„, u organizaciji magazina „Lepota i zdravlje“ održava se danas u Mikser House-u.

Veliki broj učesnika iz svih društvenih oblasti i sfera poslovanja razgovaraće danas o veoma značajnim temama, od onih koje su posvećena ženama preduzetnicama i ženama na vodećim pozicijama u velikim kompanijama, do zdrave ishrane, pravilne nege kože, lepote sa i bez filtera, abortusa.

Konferencija se održava uz pomoć „Golden Rose“, „Akva viva“, „Hemofarm“, „Veuve Clicquot“, „Mustela“, „Eucerin“, „Dobra ovsena zobena kaša“, „Ribella“, „Avene“, „Multi Gyn“, „Specijalna ginekološka bolnica Genesis“, „New Earth Centar“, „Kuća hrane Lazarević“ i Ribella obezbedili su snack break, „Poslastičarnica Biljana“ cup cake break i „Doncafe“ caffe break. Naš domaćin je Mikser House, zvanična voda konferencije je „Aqva viva“, tweet wall host je „VOX“ a zvanično vozilo konferencije – „Opel“.

Autor: Jelena Jovičić

Foto: Goran Zlatković

Tagovi:

Profemina 2017. top