Šta grickati na poslu: Najzdravije opcije!

U nastavku saznajte šta grickati na poslu, a da opcije budu zdrave i da ne štete liniji.

Između obroka većina nas, naročito na poslu, poseže za grickalicama poput sendviča, čipsa, kolačića i čokolade.  Pitali smo stručnjake šta je zdravije grickati i koliko, na primer, čokolade dnevno može da se pojede bez štete po organizam.

Naučnici su pokušavali da otkriju kakvu ulogu grickalice igraju u svakodnevnom životu ljudi i kako se naše navike u ishrani menjaju. Više od 6.000 ispitanika starijih od 18 godina učestvovalo je u studiji „State of Snacking“ u 12 zemalja, od Rusije i SAD, preko Kine i Nemačke. Rezultati su pokazali da većina odraslih širom sveta, 6 od 10 ljudi, više voli da jede male obroke tokom dana, odbijajući obimnije obroke. Posebno često žene prelaze na frakcione obroke.

U Rusiji 63% ispitanika ne može da zamisli svoj život bez grickalica. 3 od 4 odrasla Rusa kažu da je grickanje jednako važno za njihovo mentalno (76%) i emocionalno (74%) dobro kao i za njihovo zdravlje. Ovo je važan deo ishrane, pa je energetska vrednost užine za Ruse na prvom mestu. Najmanje su sasolidarni Indonežani, koji grickaju pre svega za dobro raspoloženje.  Istovremeno, većina ispitanika kaže da grickanje treba da ostane deo zdrave ishrane.

Štaviše, grickalice u porcijama mogu pomoći da zadržimo pažljiv pristup ishrani i da upravljamo dnevnim unosom kalorija.

Šta grickati na poslu- preporučena dnevna doza grickalica

Šećer i čokolada

Dnevna doza za odraslu osobu je 50-70 g (10-15 kašičica). Ali Svetska zdravstvena organizacija savetuje da ga koristite 2 puta manje.

U sastavu čokolade možete pronaći vitamine, elemente u tragovima, antioksidante, aminokiseline, kalijum, magnezijum, natrijum, kalcijum. Pored toga, sadrži triptofan, aminokiselinu koja promoviše stvaranje endorfina (hormona radosti) u ljudskom telu.

Proizvodnja čokolade zasniva se na preradi kakao zrna. Zrna se prerađuju u kakao puter i kakao prah. Upravo ulje postaje osnova za buduću čokoladu.

Čokolada se deli na mnoge vrste, a glavne su crna, tamna, mlečna i bela. Razlika nije samo u boji, već i u procentu kakao putera. Na primer, crna čokolada sadrži od 65 do 69% kakao putera, a mlečna 2 puta manje, oko 45%.

Efekat čokolade na ljudsko telo nije ograničen samo na proizvodnju endorfina. Njegova upotreba u normalnim količinama za organizam dovodi do jačanja srčanog mišića, sprečavanja srčanog i moždanog udara, normalizuje cirkulaciju krvi, povećava nivo glukoze u krvi, normalizuje krvni pritisak. Ponekad se tamna čokolada preporučuje hipotenzivnim pacijentima koji pate od niskog krvnog pritiska. U nekim slučajevima, čokolada može poslužiti čak i kao sredstvo protiv bolova kod raznih glavobolja, pored takve vrste bola kao što je migrena. U ovom slučaju, jedenje čokolade samo će povećati glavobolju.

Čokolada poboljšava funkciju mozga, doprinoseći boljoj asimilaciji i pamćenju informacija. Pored toga, u stresnim situacijama pomaže u njihovom prevazilaženju, povećavajući ukupni ton tela. Čokolada se preporučuje ženama koje rađaju radi povećanja zdravog mišićnog tonusa tokom kontrakcija.

Savršena užina prema Denu Bjutneru, koji je otkrio Plave zone, je…

Ali sve ovo će raditi ako koristite čokoladu prema dnevnoj normi. Inače, uz korisna svojstva, možete dobiti neželjene efekte u vidu dodatnih kilograma.

Deci mlađoj od 3 godine ne treba davati čokoladu. Najoptimalnije vreme za uvođenje čokolade u ishranu deteta je 5-6 godina. Štaviše, doza ne bi trebalo da prelazi 5 g. Bebi koja je već navikla da dobije takvu poslasticu kao što je čokolada, može se dati najviše 20 g nedeljno, podelivši ovu dozu na dva puta.

Norma za odrasle ne bi trebalo da prelazi 50 g dnevno, ne više od 2 puta nedeljno. To jest, standardnu (100 g) pločicu treba podeliti na dve doze tokom nedelje. A najveći sladokusac, koji ne može jednostavno da živi bez čokolade, sme da jede 15-20 g dnevno i ne više.

Ako se ne pridržavate ovih normi, garantovano ćete dobiti dodatne centimetre u struku, naglo povećanje krvnog pritiska (kod ljudi sklonih porastu) i visok nivo šećera u krvi, što će kasnije dovesti do dijabetesa tipa 2. Pored toga, biće česte glavobolje i vrtoglavica. Uprkos prisustvu endorfina, ljudi mogu doživeti fizičku slabost i stalnu razdražljivost.

Šta grickati na poslu- Kolačići, čips, hleb, voće

1. Kolačići. Kada je čovek na dijeti, suočava se sa problemom da želi da pojede nešto slatko.  Tada kolačići dolaze u pomoć. Iako se odnosi na proizvode od brašna, ovaj proizvod se i dalje smatra dijetetskim. Istina, savetujem vam da svakako pogledate sastav kolačića: ne bi trebalo da sadrže konzervanse, aditive, palmino ulje itd.

Keksi su različiti: slatki, slani, potpuno različitog ukusa. Obično se u proizvodnji koristi brašno najvišeg kvaliteta i malo praška za pecivo. Keksi su dostupni bez šećera i sa šećerom. Naravno, bolje je izabrati nezaslađene kolačiće. Takođe sadrži razne minerale, što ga čini ne samo bezopasnim, već i korisnim.

2. Ako osoba strastveno voli čips i ne može da ih odbije, onda morate smanjiti njihov broj na 2 pakovanja mesečno, inače se nanosi nepopravljiva šteta gastrointestinalnom traktu. I definitivno ih ne treba davati deci!

3. Ima mnogo vrsta hleba na policama, a maksimalna korist se može izvući jeste iz hleba od integralnog brašna. Pošto je veći deo hleba još uvek sastavljen od ugljenih hidrata, najbolje je konzumirati ga ujutru ili za ručak. Raženi hleb se preporučuje da ubrza metabolički proces kada osoba želi da smrša, ali ima neka ograničenja u ishrani. Ali nijednu vrstu hleba ne treba zloupotrebljavati, inače će izazvati zatvor, nadimanje, dijareju itd.

4. Postoje ljudi koji veruju da što više voća jedu, to bolje. Naravno, voće ima mnogo hranljivih materija, ali sadrži i veliku količinu glukoze. ZatoNi u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati voće. Ranije se verovalo da je norma voća dnevno oko 800 g. Sada, nakon aktivnog istraživanja, preporučuje se jesti samo jedno voće po porciji i ne mešati se sa drugom hranom. I takođe ne jedite više od četiri voća dnevno.

5 najzdravijih opcija za užinu

• oljuštena jabuka
• banana
• pomorandža
• grožđe i
• kruška.
• Sokovi i smutiji imaju koristi, ali bolje je da ih konzumirate ne više od čaše dnevno nakon jela.