Diskriminacija žena u Srbiji: Ovo su priče iz prve ruke, a da li se nešto slično desilo i vama?

Diskriminacija žena u Srbiji stvaran je problem, a u okviru kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, tri hrabre žene odlučile su da ispričaju svoje priče.

Iako nesumnjivo postoji u društvu, diskriminaciju je teško dokazati, jer se često dešava „iza zatvorenih vrata“ i bez svedoka/inja. Tako mnogi slučajevi diskriminacije ostaju „skriveni“, pravdani različitim izgovorima ili se događaju u situacijama kada su diskriminator i žrtva sami, što žrtvu diskriminacije sprečava da prikupi potrebne dokaze i inicira postupak za zaštitu od diskriminacije.

Iz ovih razloga, u Srbiji su tokom septembra sprovedena situaciona testiranja diskriminacije, kako bi se ukazalo na skrivenu diskriminaciju marginalizovanih grupa žena i to žena sa invaliditetom, starijih žena i Romkinja. Testiranja su sprovedena u okviru projekta (Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije, koje su podržali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

Testiranje diskriminacije prema ženama sa invaliditetom sprovela je Mreža iz kruga Srbija, u oblasti pristupačnosti bankarskih usluga, kako bi se dokazalo postojanje diskriminatornog ponašanja prema ženama sa invaliditetom. I u ovom slučaju razotkrivena je diskriminacija jer prilikom testiranja žena koja koristi invalidska kolica nije mogla da priđe ulazu banke, a takođe ni pristup bankomatu nije bio moguć, jer je bio postavljen previsoko.

Ona je čekala osoblje banke da izađe i pomogne joj, ali niko nije izašao iako su začuđeno gledali, tako da je ostala uskraćena za informacije i usluge.

Drugo situaciono testiranje diskriminacije, realizovano u oblasti zapošljavanja, pokazalo je da poneki poslodavci i dalje ne daju jednake šanse za zapošljavanje osobama sa invaliditetom. Naime testerka sa invaliditetom je pokušala da konkuriše za rad u jednoj poznatoj međunarodnoj kompaniji, ali joj je rečeno da je kompanija “ ranije imala osobu koja se “brinula” o osobama sa invaliditetom i da trenutno ne zapošljavaju “takve osobe”, uz izvinjenje.

Diskriminacija žena u Srbiji

Sa čime se suočavaju starije žene

– Starije žene se često povlače iz društva zbog diskriminacije, Jovanka Dimitrijević

Jovanka Dimitrijević, 81, je penzionerka. Učestvuje u aktivnostima organizacije civilnog društva Amity, koje radi na osnaživanju starijih žena i poboljšanju njihovog položaja u društvu.

– Starije žene se suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije u svakodnevnom životu – uključujući zanemarivanje i omalovažavanje i izložene su diskriminaciji u komunikaciji sa službenicima u institucijama. Na primer, na pešačkom prelazu, očekuje se da žene starije od 80 godina pređu u kratkom periodu za vreme zelenog svetla; ili u javnom prevozu mladi ljudi gunđaju šta stari ljudi rade u to doba dana; u samoposluzi su slova na proizvodima veoma sitna pa stariji ljudi ne mogu da ih pročitaju, cene su neadekvatno označene, a ponekad je osoblje nepristojno i neuslužno; a u zdravstvenim ustanovama na dijagnostičku proceduru stari čekaju mesecima. Mi [stariji] pokušavamo da prevaziđemo ove prepreke na različite načine na osnovu našeg obrazovanja i vaspitanja. Neki stariji se čak povlače iz aktivnog života u lokalnoj zajednici.

Diskriminaciju nije uvek lako prepoznati. Za žene moje generacije bilo je sasvim normalno da su muškarci bili na rukovodećim pozicijama, iako smo imali iste kvalifikacije i stručne kompetencije. Shodno tome, danas starije žene imaju niže penzije. Većina javnih institucija, posebno za starije, fizički je nedostupna, što se često ne prepoznaje kao diskriminacija.

Službe podrške starijim ženama gotovo da i ne postoje u Srbiji. Da nemamo organizacije poput Amitija i Crvenog krsta, ljudi ne bi ni znali da se starije žene suočavaju sa diskriminacijom u srpskom društvu. Ove organizacije podižu svest među starijim ženama kako bi mogle da prepoznaju diskriminaciju, razviju lične strategije za borbu protiv nje i zalažu se za smanjenje stereotipa i predrasuda prema starijim ženama u društvu.

Kontinuirana edukacija celokupne populacije putem medija mogla bi biti pravi put za poboljšanje položaja starijih žena i sprečavanje diskriminacije. Da su starije žene poštovane u našem društvu, da se njihov glas čuje, da se njihovo znanje ceni i koristi u svakodnevnom životu, ne bismo govorili o diskriminaciji.

Drago mi je što je organizacija UN Women sprovela projekat (Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije. Očekujem da će rezultati doprineti smanjenju rasprostranjene diskriminatorne prakse prema starijim ženama.

Pročitajte i… 7 načina da podržimo druge žene

Diskriminacija žena u Srbiji – Žene sa invaliditetom

– Ljude sa invaliditetom, posebno žene, gledaju kroz ono što ne mogu, umesto onoga što mogu da postignu, Aleksandra Tomašević

Aleksandra Tomašević je aktivistkinja u oblasti prava osoba sa invaliditetom. Trenutno radi za mrežu pod nazivom Iz kruga – Srbija koja pruža podršku i pomoć ženama sa invaliditetom.

– Žene sa invaliditetom se suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije u svim ključnim oblastima života: obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti ili zasnivanju porodice. Ova diskriminacija je uglavnom dvostruka – jer je žena i osoba sa invaliditetom i može se videti u različitim situacijama – od pristupačnosti ustanovama i dostupnosti usluga, poput prevoza, do odnosa zdravstvenih radnika, npr. ginekologa, kao i nepoverenja društva u njihove sposobnosti i mogućnosti. Glavni problem je što se osobe sa invaliditetom, posebno žene, posmatraju kroz ono što ne mogu da urade, umesto onoga što su u stanju da urade i postignu.

Mnoge žene nisu svesne da su diskriminisane niti znaju šta je diskriminacija. Da bi prepoznale diskriminaciju i da bi se izborile sa njom, žene moraju znati svoja prava, kako se mogu zaštititi i ko može da ih podrži. Neke službe podrške za žene sa invaliditetom postoje, kao što su personalna asistencija i pomoć u kućnoj nezi za starije osobe, ali uslovi za dobijanje takve podrške često nisu odgovarajući ili primenjivi. Žene koje ne čuju, a izložene su nasilju, ne mogu da koriste nacionalnu SOS telefonsku liniju, iako postoji kao služba podrške, jer nije prilagođena njihovoj upotrebi.

Žene sa invaliditetom imaju specifične potrebe. Na primer, ako želi da postane majka, nailazi na predrasude, sažaljenje, jer se od nje često ne očekuje da ispuni društvenu ulogu majke. Za to nije „kriva” ni žena ni njen invaliditet, već društvo koje nema adekvatne mehanizme ili usluge koje bi joj omogućile da brine o detetu. Žene sa invaliditetom koje su u situaciji nasilja nemaju sredstva da se zaštite, niti da napuste nasilnika, jer su najčešće finansijski i fizički zavisne od nasilnika. Da bi se poboljšao položaj žena sa invaliditetom i sprečila diskriminacija, treba pružiti podršku organizacijama koje ih predstavljaju kako bi akreditovale i finansirale nove programe i usluge koje bi se bavile ovim pitanjima.

Projekat UN Women (Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije važan je jer nam daje jasniju sliku o razmerama i načinima na koje se žene iz marginalizovanih grupa u različitim oblastima života suočavaju sa diskriminacijom. Štaviše, organizacije civilnog društva koje učestvuju steći će iskustvo i znanje o diskriminaciji, njenim štetnim efektima i mehanizmima za testiranje i dokazivanje.

Diskriminacija žena u Srbiji – Romkinje

– Romkinje nisu spremne da prijave diskriminaciju jer se plaše da će joj biti izloženije, Slavica Vasić.

Slavica Vasić je predsednica i osnivač Romskog ženskog centra BIBIJA, organizacije civilnog društva koja podržava i osnažuje Romkinje.

Romkinje u Srbiji se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom u svim oblastima života, od obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja do nasilja u porodici i agresivnog ponašanja van kuće. Kršenje ljudskih prava Romkinja pogoršava niz faktora kao što su izolacija, siromaštvo, nepismenost, zdravlje, nedostatak imovine i ličnih dokumenata, kao i državljanstvo, seksualna orijentacija i drugo.

Prema svim pokazateljima, Romi i Romkinje su najugroženija grupa u društvenom, ekonomskom i obrazovnom kontekstu. Oni se suočavaju sa diskriminacijom posebno u radu i zapošljavanju, kao i stanovanju, što predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava. Projekat UN Women (Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije veoma je važan jer nam je dalo mogućnost da kroz situaciono testiranje dokažemo diskriminaciju sa ciljem da se diskriminacija otkrije ‘na licu mesta’ i da dobijemo dokaze o nejednakom tretmanu Romkinja u pristupu zapošljavanju i stanovanju.

Neke Romkinje suočavaju se s preprekama u pristupu zdravstvenoj zaštiti jer nemaju lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje. Romkinje se često suočavaju sa ponižavajućim tretmanom nekih lekara i drugog zdravstvenog osoblja na osnovu njihove etničke pripadnosti. Zbog toga ponekad ne dobijaju medicinski tretman. Diskriminacija Romkinja u zdravstvu posebno je evidentna kada je u pitanju reproduktivno zdravlje i porodiljsko odsustvo, kao i hitna pomoć, jer su to najčešće korišćene zdravstvene usluge.

Neophodno je rešiti ravnopravni status kroz ugovore o radu na neodređeno. Takođe je neophodno uspostaviti kontinuiranu edukaciju zdravstvenih radnika o specifičnom položaju Romkinja u društvu. Takođe bi bilo važno zabraniti diskriminaciju. Kada je reč o zapošljavanju, od nezaposlenih i onih koji na posao čekaju duže od dve godine, najmanje 65 odsto su žene, a preko 70 odsto od tog broja su Romkinje.

Romkinje retko prepoznaju diskriminaciju, a ako i priznaju, nisu spremne da je prijave jer se plaše daljeg izlaganja diskriminaciji. Romske ženske organizacije o tome uglavnom razgovaraju sa Romkinjama u naseljima. Uvodimo mehanizme koji su im dostupni u slučajevima diskriminacije, ali Romkinje uglavnom neće prijaviti diskriminaciju i ako je prepoznaju.