Na terapiji: Za self-help literaturu ili protiv?

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Već sam pisala o ovoj temi ali me je tekst koji sam nedavno čitala u jednom od magazina podstakao da se ovoj temi opet vratim.

Mi, Srbi, nekako smo uspeli da usvojimo stav da kada je u pitanju prevencija većine bolesti možemo sami dosta toga da učinimo. Takođe, prihvatili smo da ako se razbolimo možemo sami dosta toga da učinimo da olakšamo simptome, ubrzamo oporavak, smanjimo posledice bolesti. Deo ovih self-help, to jest samopomažućíh aktivnosti počiva na upoznavanju naše bolesti i načina na koje sve možemo pomoći sebi. Tako se trudimo da znamo šta je dobro za nas da jedemo, a šta treba da izbegavamo, koji suplementi i travke su od pomoći, kako treba da se rekreiramo i kako treba da živimo.

Kada je u pitanju duševna patnja, da ne kažem mentalne tegobe, simptomi ili bolest, stav je drugačiji. E, tu self-help pojam odjednom dobija negativnu konotaciju. Pitam se da li je to posledica toga što iz ovog domena postoji poplava literature koja ne postoji u tom obimu u dijabetes, kardio ili gastro self-helpu i ljudi se osećaju preplavljeni. Ili je stvar u tome što podsvesno ne prihvatamo psihološko trpljenje kao deo našeg zdravstvenog stanja i blagostanja već ga ignorišemo i ne želimo da se bavimo njime.

„To rade tamo neke žene, uglavnom Amerikanke i uglavnom dokone. One čitaju self-help literaturu.“ Razmislimo sada, da li nam ovakav stav koristi?

Ukoliko imamo neke tegobe psihološke prirode: pod stresom smo, potišteni smo, napeti, lako planemo – da li možemo sami sebi pomoći? Možemo. Ili, ukoliko smo raskinuli dugu vezu, želimo da napravimo promenu u karijeri, želimo da naučimo da se izborimo sa životnim nedaćama – da li možemo sami sebi pomoći? Možemo! Koji je prvi korak? Pa, da naučimo nešto o tome. Odakle? Pre svega, iz knjiga. Da li iz stručnih medicinskih i psiholoških? Ne. Iz popularnih? Da. Onih koje se zovu self-help literatura. Eto nas, pred odeljkom u knjižari sa bezbroj naslova. Šta izabrati? Nije lako. Kao svaki žanr tako i self-help žanr može biti dobar i loš. Kao i svaki žanr nekom je dobrodošao i potreban, a nekom nije. Nije potreban, pre svega, onima koji su u savršenom balansu, uspešni i srećni. Super, ako ih ima. I onima kojima ne pada na pamet da treba nešto da menjaju ili uče o sebi. Njih, na žalost, ima više.

Dakle, bez obzira na vrstu problema koji imamo, bilo da je u pitanju gorušica ili karcinom, tuga zbog raskida ili panični poremećaj – možemo sebi pomoći. Najviše informisanjem i učenjem o našem stanju. Literatura koja nam može u tome pomoći se zove self-help iliti samopomažuća.

Pošto smo sad to raščistili do sledećeg bloga izabraću za vas 10 najboljih psiholoških self-help knjiga za koje garantujem :).

I da, nije nevažno: čitanje nije dovoljno. Self-help knjiga treba da nas podstakne da napravimo male promene u svakom danu svog života. Tek onda pomaže! A ako to ne uspemo, ni jedna knjiga neće biti dovoljno dobra. Dakle, nešto je do knjige, a nešto i do nas!

Ostale kolumne iz serijala NA TERAPIJI pročitajte OVDE.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje