Donacija reproduktivnih ćelija sve je manje tabu

Prof. dr sc. med. Aleksandar Ljubić, specijalista ginekologije, Biocell Hospital

Vruća tema: Zbog čega – u državi koja je na svetu jedinstvena po tome što pacijenti imaju podršku RFZO za postupak vantelesne oplodnje darovanim ćelijama – reproduktivne ćelije moraju da se uvoze? Prof. dr sc. med. Aleksandar Ljubić, specijalista ginekologije i akušerstva, i IVF savetnica Sandra Jovanović, iz Biocell Hospitala, rasvetljavaju sve nedoumice u vezi sa postupkom vantelesne oplodnje darovanim ćelijama, ali i o samom donorstvu reproduktivnog materijala

IVF savetnica Sandra Jovanović, Biocell Hospital

Ko ima pravo na postupak vantelesne oplodnje sa darovanim ćelijama?

Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da pomoću doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, sada imamo i podršku države i Fonda za takav postupak, što je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera. Ukoliko žena nema svoje reproduktivne ćelije, a to je potvrdio specijalista infertiliteta, a ima do 50 godina, ona može aplicirati za postupak sa doniranim ćelijama. Ako je u pitanju žena bez partnera, ona mora ispuniti osnovni kriterijum, a to je da ima svoje reproduktivne ćelije (jajne ćelije), kako bi se pristupilo odabiru donora spermatozoida. U našoj zemlji je i za ovu proceduru postavljena starosna granica do 50 godina života.

Može li se procedura izvršiti o trošku Republičnog fonda za zdravstveno osiguranje?

Ono što RFZO pokriva jesu svi troškovi uvoza reproduktivnih ćelija i samog transporta, ali je to limitirano na žene do 45 godina starosti. Ipak, i žene koje imaju više od 45 godina mogu aplicirati za postupak, ali o svom trošku. Osim ovih uslova, postoje i drugi medicinski uslovi koji moraju biti ispunjeni za postupak sa doniranim ćelijama.

Kako se parovi, ili singl žene, mogu prijaviti za ovu proceduru?

Parovi i žene bez partnera prijavljuju se preko e-uprave. Komisija se zakazuje online bez obzira na to da li je ona u privatnoj ili državnoj zdravstvenoj ustanovi. U našoj opštoj bolnici BioCell Hospital takođe je moguće uraditi komisijski pregled i dobiti mišljenje komisije za upućivanje na proceduru donacije. Neophodna su mišljenja specijaliste infertiliteta, embriologa, psihologa i pravnika. Nakon pozitivnog mišljenja komisije, ulazi se u proceduru odabira donora ili donorke, a odmah nakon toga se započinje administrativni deo procesa koji podrazumeva prikupljanje saglasnosti za uvoz ćelija. Važno je da napomenemo da se uvoz dozvoljava kad u Srbiji nema raspoloživih donora, i to je, nažalost, redovna situacija u našoj zemlji. Smatram da će se s vremenom i ovo promeniti i da ćemo imati i naše donore reproduktivnih ćelija. Konačno, najvažniji trenutak je kad reproduktivne ćelije pristignu u BioCell Hospital i tada IVF proces može da se započne. Postupak dalje izgleda identično kao i svaki drugi IVF proces. Mi smo se u našoj bolnici potrudili da ova procedura bude jednostavna i brza za naše pacijente. Omogućena im je kompletna logistika, podrška, besplatan psiholog, nutricionista, kao i savetnik za IVF, koji im je uvek na raspolaganju. Ipak, najvažniji deo procesa, naravno, nose stručnjaci iz oblasti IVF-a, sa dugogodišnjim iskustvom, i embriolozi. Ponosni smo na naš tim koji se trudi maksimalno da prati svetske i evropske trendove i bude uvek u samom vrhu. Mi pacijentima nudimo potpuno drugačiji, sveobuhvatan i individualizovan pristup, koji ga u potpunosti stavlja u fokus našeg interesovanja.

Odakle, u ovom trenutku, potiče donirani materijal koji je na raspolaganju parovima koji su aplicirali za ovu proceduru?

Banke ćelija se nalaze u Španiji, Danskoj i Češkoj. Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da su samo banke locirane u tim zemljama, a donori i donorke su različitih nacionalnosti. Ne moraju nužno biti donori iz Danske, iako se banka tamo nalazi. Spermatozoidi se trenutno poručuju iz danske banke, a jajne ćelije iz španske banke.

U Srbiji je Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona oformljena još 2019. godine. Međutim, doniranje reproduktivnih ćelija još uvek je novina, pa je prvi izazov prevazići tabu koji postoji u vezi s ovom procedurom. Primećuju li se određeni pomaci na tom polju?

Donacija reproduktivnih ćelija je sve manje tabu. Više se govori o ovoj temi i čini se da se sve više govori na pravi način. Sve je više parova i žena koji započinju ovaj proces u Srbiji, što nam pokazuje da ljudi veruju našim sistemima i našim klinikama. Što se tiče potencijalnih donora u našoj zemlji, vrlo je važno da ova procedura za same donore bude što jednostavnija i što komfornija. Zatim, mora postojati odgovarajuća medijska kampanja koja će podstaći na čin davalaštva. Onda dolazi na red i edukacija stanovništva… Mnogo je koraka, ali nije nemoguće. Sve smo bliže tome da pokrenemo sistem davalaštva i kod nas. Donacija je u Srbiji zakonom određena kao anonimna i kao altruistička. Na neki način onemogućeno je da se potencijalnim donorima obezbedi bar osnovna nadoknada za celokupno angažovanje, koje svakako nije zanemarivo. Ova situacija umnogome utiče na broj potencijalnih donora. Centralizacija davalaštva na jednu banku reproduktivnih ćelija u Srbiji takođe je ograničavajući faktor. U drugim evropskim zemljama, koje omogućavaju procedure sa doniranim materijalom, svaka IVF klinika predstavlja svojevrsnu banku, čiji rad kontroliše telo koje je za to zaduženo.

Da li dete začeto doniranim genetskim materijalom može jednog dana kontaktirati s donorom i može li donor saznati nešto o detetu?

Donacija je u potpunosti anonimna u Republici Srbiji, kako za davaoca, tako i za primaoca (biografski podaci nisu vidljivi). Donacija je jedan na jedan, a to znači da kada donor daruje spermu daruje samo jednom paru ili samo jednoj ženi bez partnera u Srbiji. Dete dobijeno procedurom donacije ne može kontaktirati s donorom, mogu se dobiti samo medicinski podaci o donoru, i to na zahtev. Ovaj sistem je vrlo sličan praksi i u drugim zemljama, to su standardizovane procedure.

Kako izgleda procedura doniranja reproduktivnog materijala? Koje uslove treba da ispuni muškarac da bi postao donor?

U Srbiji donor spermatozoida može biti muškarac do 40 godina, koji je fizički i psihički zdrav, ima normalan nalaz spermograma, ne boluje od hroničnih bolesti, ima optimalnu telesnu težinu i zdrave životne navike. Takođe, donor spermatozoida može biti i muškarac koji je s partnerkom proceduri vantelesne oplodnje – ukoliko odgovara kriterijumima i želi da donira reproduktivni materijal.

Kako izgleda doniranje jajnih ćelija?

Doniranje jajnih ćelija je nešto kompleksnije jer se donorka podvrgava različitim skrininzima, zatim kontinuiranom ultrazvučnom praćenju rasta folikula, aspiraciji jajnih ćelija i širem spektru analiza. Kao i kad su u pitanju donori spermatozoida, postoje ograničenja kada su u pitanju godine starosti – ne sme biti starija od 34 godine, niti mlađa od 21 godine. Donacija je i u ovom slučaju anonimna i ćelije jedne donorke pripadaju samo jednom paru. Ukoliko iz tih doniranih ćelija ne dođe do oplodnje, vitalne trudnoće i rođenja deteta, tek onda se ta donorka (ili njene jajne ćelije) mogu koristiti za druge primaoce. Donorka jajnih ćelija mora biti zdrava, kako fizički, tako i psihički i mora imati očuvanu ovarijalnu funkciju. Shodno tome da je procedura doniranja jajnih ćelija duža, kompleksnija i da je neophodno veće angažovanje same donorke, mnogo je manje donorki jajnih ćelija u odnosu na donore spermatozoida. I žene koje su same u IVF procesu mogu donirati jajne ćelije ukoliko odgovaraju ostalim kriterijumima. Što se Srbije tiče, još uvek nemamo raspoložive donorke jajnih ćelija iz naše zemlje, za sada se jajne ćelije uvoze.

Da li doniranje jajnih ćelija može biti opasno po zdravlje žene ili po njene šanse da i sama jednog dana dobije potomstvo (ukoliko još nije majka ili ako želi još dece)?

Stručnjaci vode računa o tome da žena koja je donorka jajnih ćelija ni na koji način ne ugrozi svoje zdravlje, niti mogućnost da kasnije dobije potomstvo.

Ako posmatramo iz ugla da doniranjem svojih reproduktivnih ćelija nekome omogućavamo da ostvari svoju najveću želju – onu za potomstvom, to je duboko humani čin. Šta biste poručili potencijalnim donorima, koji još uvek vagaju razloge „za” i “protiv”?

Svakako jeste humani čin, jedan od najhumanijih. Ne treba da vagaju, treba da razmisle, da budu svesni onoga što rade i za koga rade. U BioCell Hospital bolnici najvažniji je naš slogan „Mi smo Porodica koja stvara porodice”.

https://ivf.biocellhospital.com/

Telefon: 066 66 77 025

Omladinskih brigada 86a, Novi Beograd