Proširene vene – jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka

Simptomi koji mogu da ukažu na moguće probleme sa proširenim venama su uglavnom tegobe koje se javljaju u popodnevnim, večernjim i noćnim satima i koji prolaze nakon odmora, odnosno spavanja. Bol, grčevi, otok i trnjenje su najčešče opisivani simptomi, a dominira otok podkolenice jednog ekstremiteta. Takođe, doc. dr Končar ističe da iako najviše problema sa varikoznim venama imaju ljudi koji tokom radnog dana mnogo stoje, stajanje nije jedini faktor rizika. Pored sedenja i stajanja, faktori rizika za nastanak venske slabosti su i telesna masa i predispozicija (sklonost). www.instagram.com/p/CmPMutsq_pV

Proširene vene u trudnoći uglavnom nisu rizik ni za majku ni za bebu ali mogu da otežavaju funkcionisanje, izazivaju zabrinost, remete kvalitet života u ovom periodu i zahtevaju dodatnu primenu lekova, ali i da uzrokuju tegobe intenzivnije nego inače. Javljaju se uglavnom zbog povećanja telesne mase, ali i zbog pritiska koje plod vrši na karlične vene što otežava protok i prenosi se na vene donjih ekstremiteta – objašnjava vaskularni hirurg.

Prema rečima doktora Končara, venska slabost je toliko česta da je teško dokazati da je pojava u porodici uvek vezana za genetske faktore, a na za neke druge (sličan način života, profesija, pušenje, konstitucija odnosno telesna masa). Ipak, neretko viđamo isti raspored proširenih vena kod roditelja i njihove dece što može ukazati na naslednu sklonost – ističe on.

Kada neko dobije dijagnozu varikoznih vena, normalno je da se zapita da li ova bolest može da utiče na radnu sposobnost i normalno svakodnevno funkcionisanje. Svakako da može. U početku ne, ali kako napreduje venska slabost, ona uzrokuje bolove, otežava duže sedenje i stajanja, a zatim može praviti i hronične otoke, promenu boje kože na potkolenici pa i otvaranje hroničnih rana u toj regiji – kaže dr Končar.

Iskusni vaskularni hirurg ističe da je lekaru najbolje se javiti kada se jave tegobe ili se primete proširene vene. Često taj prvi pregled bude informativni, ali pacijent dobije savete kako dalje da živi i šta može da očekuje i posavetuje se u slučaju nekih drugih intervencija, planiranja trudnoće, obavljanja svakodnevnih obaveza, ali i bavljenja sportom i zbog putovanja.

Kada je u pitanju dijagnostikovanje varikoznih vena, doktor kaže da su vrlo često tegobe i klinički pregled dovoljni da se postavi dijagnoza. Ona se može potvrditi ultrazvučnim pregledom kojim se dobijaju i informacije koje su važne za odluku o operativnom lečenju i planiranju intervencije – naglašava ovaj stručnjak za oboljenja aorte, karotidnih arterija kao i vena donjih ekstremiteta.

Na tržištu postoji mnogo preparata u vidu kapi, masti, gelova, za koje proizvođači tvrde da mogu da pomognu kod proširenih vena, ali doktor Končar naglašava da to najčešće nije pravi put ka izlečenju. Kada je u pitanju terapija venske slabosti najvažniji lek je kompresija, elastična kompresija u vidu čarape koja je napravljena da pritisne ekstremitet, smanji otok i „pomogne“ protok u venama posebno kada su pod opterećenjem. Sledeći lek je u tabletama u vidu venotonika, lekova koji utiču na smanjenje upale u venskom zidu i pojaćavaju funkciju venskog zida smanjujući tegobe i usporavajući napredovanje bolesti. Lokalna terapija uglavnom služi da umanji tegobe, ali ne utiče na nastanak bolesti niti može usporiti napredak. To se može postići tehnikama stripingom, entotermalnom ili laserskom ablacijom odnosno skleroterapijom. Svaka od ovih metoda ima svoje mesto u lečenju i izbor se pravi na osnovu osobina samog pacijenta ali i opsežnosti samog procesa proširenja vena – smatra on.

Hirurška intervencija je neophodna kada pacijent ima tegobe koje ne može ili ne želi da trpi, kada ima problem sa estetskim izgledom ili kada prema kliničkim parametrima postoji opasnost od nastanka rana na potkolenicama.

Venski varikoziteti i venska slabost je hronično oboljenje koje se vremenom pogoršava tokom života nekada ubrzanim brojnim pratećim faktorima. Momenat invazivnog lečenja treba dobro isplanirati i uskladiti sa motivacijom samog pacijenta, stadijomom bolesti, drugim oboljenjima itd. Nekada je bolje prvo planirati trudnoću pa nakon toga tretirati proširenja vena a nekada je možda bolje upravo obrnuto, na primer, ili uraditi operaciju između dve trudnoće – i dodaje da je sve to dosta individualno.

Doktor Končar ističe i da bi trebalo imati u vidu da su proširenja vena generalizovana bolest koja pre ili kasnije može zahvatiti sve vene na nogama. Iz tog razloga se i pored urađene operacije pojave nova proširenja posle nekoliko godina ili posle nekoliko desetina godina ili nikad. O tome treba uvek popričati sa svojim lekarom kako bi se i taj aspekt uzeo u obzir prilikom odlučivanja o načinu i momentu invazivnog lečenja.

Inače, u Acibadem Bel Medic-u se problemima varikoznih vena bavi iskusan i uigran tim vaskularnih hirurga, u kojem se pored Doc. dr Igora Končara nalaze i Prof. dr Marko Dragaš i Doc. dr Nikola Ilić.