Koliko puta vam se dogodilo da jedva otvarate oči ujutro ili da iz kreveta ustajete umorni, izlomljeni? Ukoliko je ova pojava česta, zastanite na minut. Ljudi su skloni da osećaj umora, dnevnu pospanost, padove koncentracije pripisuju burnout –u, stresu ili mnoštvu obaveza, čak i kada su oni posledica poremećaja sna. Neprestano osećanje umora često je znak da san ne obavlja svoju regenerativnu funkciju, čak i kada provodimo optimalno vreme spavajući. Zato, ako se često budite umorni, zapitajte se da li iza toga možda stoje poremećaji sna.
Kada pospanost treba da postane uzrok za zabrinutost?
Pospanost tokom dana, stalno osećanje umora, potreba za dremkom, teškoće sa koncentracijom može da znači da san noću nije dovoljno dubok ili da se često prekida. Povremena pospanost tokom dana sasvim je uobičajena, naročito nakon loše prespavane noći, intenzivnog mentalnog napora ili emocionalnog stresa. Međutim, stalna dnevna pospanost (bez očiglednog razloga) može biti znak da vaš noćni san nije kvalitetan, čak i ako traje preporučenih 7–9 sati.
Ključna razlika je u učestalosti i intenzitetu simptoma. Ako se svakodnevno borite s osećajem umora, ne možete da ostanete budni bez kafe, imate potrebu za dremkom već pre podne, teško se koncentrišete i često zaboravljate stvari, to više ne spada u kategoriju normalno. Takva pospanost može biti znak da se vaš san često prekida (mikrobuđenja), da ne ulazite u dublje faze sna (kao što je REM) ili da postoji neki skriveni poremećaj poput apneje, sindroma nemirnih nogu ili poremećaja cirkadijalnog ritma.
Kada da posumnjate na poremećaj sna?
Posebno treba obratiti pažnju ako: zaspite za manje od 5 minuta nakon leganja (znak hronične deprivacije sna), nenamerno zapiste tokom dana dok čitate, gledate TV ili vozite, buđenje ujutru nije osvežavajuće, iako ste spavali dovoljno dugo, osećate se mentalno usporeno, razdražljivo ili ste zaboravni bez jasnog razloga. Ako vam se ovakvi simptomi javljaju redovno, to može značiti da telo i mozak ne dobijaju stvarnu obnovu tokom noći, i to je trenutak kada je važno potražiti stručno mišljenje, a ne tražiti još jednu šolju kafe.
Šta su, u stvari, poremećaji sna?
Poremećaj sna je medicinski termin koji označava bilo kakav problem sa kvalitetom, količinom ili ritmom spavanja koji negativno utiče na dnevno funkcionisanje. To ne znači samo da vam je teško da zaspite, poremećaji sna obuhvataju širok spektar stanja u kojima san nije dovoljno dug, dubok ili kontinuiran, ili se javlja u pogrešnom delu dana. U mnogim slučajevima osoba nije ni svesna da ima problem, već samo oseća posledice: hroničan umor, lošu koncentraciju, razdražljivost, pad energije ili čak fizičke tegobe.
Insomnia
Insomnia nije samo stanje koje vas drži budnim do duboko u noć. To su teškoće sa uspavljivanjem, čestim buđenjima, rano buđenje… Ljudi često misle da će nesanica proći, pa ne traže pomoć. Ovo stanje često muči žene u menopauzi i opšta je preporuka da tražite pomoć od lekara jer ovo stanje utiče na mentalno i fizičko zdravlje.
Opstruktivna apneja u snu (OSA)
Ovaj poremećaj karakteriše prekid disanja tokom spavanja najčešće zbog blokade disajnih puteva kada se mišići grla opuste. Simptomi uključuju glasno hrkanje, kratke epizode gušenja ili dahtanja, i česta buđenja tokom noći (često nesvesna). Tokom tih prekida, nivo kiseonika u krvi opada, što remeti kvalitet sna i dovodi do jutarnjeg umora, glavobolja i loše koncentracije tokom dana. Mnogi ljudi sa apnejom nisu svesni da imaju problem, a partneri su ti koji prvi primete simptome. OSA je često povezana sa viškom kilograma, visokim krvnim pritiskom i može značajno povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti ako se ne leči.
Sindrom nemirnih nogu (Restless Legs Syndrome, RLS)
RLS je neurološki poremećaj koji izaziva neprijatan, često teško opisiv osećaj u nogama: svrab, peckanje, puzanje ispod kože. Osoba oseća neodoljivu potrebu da pomeraju noge, posebno uveče ili kada miruje. Zbog toga je uspavljivanje otežano, a san se prekida, što vodi ka hroničnoj dnevnoj pospanosti. Ovaj sindrom se često pogrešno pripisuje umoru, problemima sa cirkulacijom ili čak umišljanju, pa dugo ostaje nelečen. RLS može biti povezan s nedostatkom gvožđa, trudnoćom, bolestima bubrega ili naslednim faktorima.
Poremećaji cirkadijalnog ritma
Naš unutrašnji biološki sat reguliše kada treba da spavamo i kada da budemo budni. Kod poremećaja cirkadijalnog ritma, taj ritam je poremećen, pa osoba spava u pogrešno vreme: kasno leže, teško se budi ujutru, ili oseća pospanost tokom dana. Ovo je čest problem kod onih koji rade noćne smene, često putuju kroz vremenske zone (jet lag), ali i kod adolescenata i onih koji se kasno bude vikendom. Iako ukupno vreme sna može biti adekvatno, njegova raspodela ne odgovara prirodnim ciklusima tela, pa dolazi do umora, razdražljivosti i problema sa koncentracijom.
Hronične bolesti, mentalno zdravlje i lekovi
Brojne hronične bolesti mogu imati neposredan uticaj na san. Na primer, osobe sa dijabetesom mogu imati noćne padove šećera, srčani bolesnici noćne aritmije, a hronični bol (kod artritisa, migrena ili fibromialgije) otežava opuštanje i uspavljivanje. Takođe, depresija i anksioznost često idu ruku pod ruku s insomnijom ili preteranom pospanošću. Mnogi lekovi, uključujući antidepresive, beta-blokatore i čak obične antihistaminike, mogu imati neželjene efekte na ritam i kvalitet sna.Važno je pratiti kako se osećate nakon spavanja i da li se simptomi javljaju u vezi sa terapijama ili zdravstvenim pogoršanjima.
Šta se može preduzeti?
Ako se iz dana u dan budite umorni, bez obzira na to koliko ste sati proveli u krevetu, ili ako vam je san isprekidan, plitak i neosvežavajuć, prvi korak je da obratite pažnju na vlastite obrasce spavanja. Zapišite kad ležete, koliko vam treba da zaspite, da li se budite noću i kako se osećate ujutru. Ako vam partner kaže da hrčete, da prestajete da dišete u snu ili se trzate, važno je da to ne ignorišete. Vredi pokušati sa osnovnom higijenom sna: ustajanje i leganje u isto vreme, tiha i zamračena soba, bez ekrana pre spavanja, bez kofeina i obilnih večera. Međutim, ako i dalje osećate umor, to je trenutak da razgovarate sa lekarom. Poremećaji sna nisu retki, ali su često neprepoznati jer se simptomi lako pripišu umoru, stresu ili načinu života. A kvalitetan san nije stvar navike već temelj dobrog zdravlja.
Foto: Instagram/@hannaschonberg
